Miljan Miljanić je jedan od najvećih trenerskih imena na ovim prostorima, čovek koji je sa Crvenom Zvezdom uzeo četiri titule šampiona i tri pehara Kupa Maršala, a sa madridskim Realom osvojio “duplu krunu” u sezoni 1974/75. U dva navrata vodio je i selekciju Jugoslavije, i to na dva svetska šampionata, 1974. godine u Nemačkoj i 1982. godine u Španiji.
Koliko je u svetu ostao upamćen kao vrstan fudbalski stručnjak i pedagog, toliko je njegova igračka karijera bila nepoznata širokoj sportskoj javnosti.
Međutim, Miljanić je bio darovit fudbaler i sredinom pedesetih godina prošlog veka nastupao je za Crvenu zvezdu na poziciji tzv. krilnog halfa.
Na njegovu nesreću, na toj poziciji igrala su dva sjajna fudbalera Bela Palfi i Predrag Đajić, pa je Miljan uglavnom grejao klupu.
– Igrao sam samo nekoliko velikih utakmica u svojoj karijeri – govorio je Miljanić. – U Splitu, protiv Hajduka, kad smo pobedili sa 3:0. Tada sam čuvao (Bernarda) Vukasa. Zatim smo savladali Dinamo, a moj direktni protivnik bio je Željko Čajkovski. I protiv Partizana, kad smo pobedili velikog rivala (4:1). To je bila prava senzacija, jer je u tom trenutku tim “crno-belih” bio izraziti favorit.
– Sećam se da sam na toj utakmici čuvao Miloša Milutinovića toliko uspešno da je to iznenadilo sve prisutne, pa čak i mene, tim pre što sam Miloša visoko cenio – zaključio je svoja sećanja na igračke dane popularni “Čiča” …
Susret “večitih” rivala Crvene zvezde i Partizana, o kojem je govorio Miljanić, dogodio se 8. juna 1955. godine na prepunom stadionu JNA. To nije bila samo prvenstvena borba za bodove, već i bitka za dragoceni zlatni trofej koji je darovao predsednik Vlade Burmanske Unije U Nu, koji je tih dana boravio u zvaničnoj poseti Jugoslaviji.
“Crveno-beli” su iznenadili favorizovane “crno-bele”, oslabljene neigranjem prve zvezde tima povređenog Stjepana Bobeka, i slavili pogocima Jovana-Joce Cokića (2), Ivana Toplaka i Rajka Mitića, uprkos činjenici da je protivnik poveo u 14. minutu golom Prvoslava Mihailovića.