Nakon pismene izjave Ranka Planinića u kojoj je potvrdio sve ono što je izjavio u magnetofon novinara Alije Resulovića, sastao se Disciplinski sud Fudbalskog saveza Jugoslavije (FSJ), koji je čitava dva dana utvrđivao krivicu povodom nameštanja rezultata.

Činjenično stanje pre svega je utvrđeno izjavama neposrednih aktera: golmana Ranka Planinića, klupskih funkcionera Nusreta Mahića, Nedeljka Šljivara, Ljubomira Nikolića, Zdravka Arapovića, Dragutina Zdunića, kao i izjavama svih ostalih izvršilaca disciplinskih prekršaja.

Posle 15 časova rada, u petak po podne 27. avgusta 1965. godine, predsednik Disciplinskog suda FSJ-a Svetozar Savić saopštio je odluku:

– Sud je utvrdio lažiranje utakmica Hajduk – Željezničar i Željezničar – Trešnjevka i doneo jednoglasnu odluku da se Hajduk, Željezničar i Trešnjevka iz Prve lige presele u niži rang takmičenja.

– Doživotnom diskvalifikacijom iz fudbala kažnjeni su funkcioneri Željezničara: Nusret Mahić, predsednik kluba, Edhem Tufo, sekretar kluba, i članovi uprave Stipo Vilić, Nedeljko Šljivar, Midhat Aganović, Ljubomir Nikolić, kao i Vojo Jovanović, tehnički rukovodilac kluba.

– Funkcioneri Hajduka: predsednik Josip Košta, potpredsednik Ivica Mimica, sekretar Frane Marković, blagajnik Ante Vidošević i član uprave Željko Vladović takođe su kažnjeni doživotnom diskvalifikacijom iz fudbalskog sporta.

– Istom kaznom kažnjeni su članovi uprave Trešnjevke Dragutin Zdunić i Slobodan Petrović, kao i generalni sekretar zagrebačkog Dinama Oto Hofman.

– Tadašnji treneri Željezničara i Hajduka, Vlatko Konjevod i Milovan Ćirić, takođe su kažnjeni doživotnom diskvalfikacijom.

– Fudbaleri Željezničara Ivica Osim i Drago-Mišo Smajlović kažnjeni su jednogodišnjom zabranom igranja.

– Predloženo je Sekretarijatu FSJ-a da on vodi postupak o članu Upravnog odbora FSJ-a Zdravku Arapoviću, koji je, kako je rečeno, umešan u dogovore oko lažiranja.

– Disciplinski sud pokreće postupak i protiv predsednika Trešnjevke Ivana Bačuna i tehničkog referenta kluba Marjana Matančića.

– Sud se uverio da je prva izjava Planinića istinita i doneo je odluku da ga oslobodi svake odgovornosti.

Iako su sve činjenice ukazivale na to da će Hajduk, Trešnjevka i Željezničar trpeti neke sankcije zbog lažiranja, javnost je ipak ostala zatečena drakonskim kaznama Disciplinskog suda.

U Splitu su izbili najmasovniji navijački protesti. Posle prvobitnog šoka, uprave ova tri kluba brzo su se konsolidovale i uložile žalbu.

Reakcije su stizale sa svih strana. Svi republički fudbalski savezi, osim hrvatskog, manje-više odlučno su podržali nastojanje FSJ-a da se oštrim merama suprostavi kriminalizaciji sporta.

Uprava Novog Sada zatražila je da njihov klub bude vraćen u Prvu ligu, pošto je iz nje ispao na neregularan način, posle nameštanja rezultata.

Izbacivanjem ova tri kluba, Prva liga je ostala na 13 klubova, dok je zapadna grupa Druge lige od 18 klubova pojačana sa tri nova člana. Zbog toga se na velikim mukama našla Takmičarska komisija FSJ-a koja je morala na novi način da organizuje takmičenja od Prve lige pa naniže.

Kako su odigrana već dva kola novog šampionata, svi rezultati ova tri kluba su poništeni.

Objavljujemo izvod iz obrazloženja odluke Disciplinskog suda FSJ-a povodom lažiranja utakmice Hajduk – Željezničar:

“Na nekoliko dana pre odigravanja utakmice NK “Hajduk” – FK “Željezničar” u Splitu, Arapapović Zdravko, član upravnog odbora NK “Hajduk, telefonom je nazvao Brdar Jakova, službenika iz Zenice i istoga zamolio da odmah otputuje u Sarajevo i da nađe nekog poznatog člana uprave FK Željezničar” i da sa njim povede pregovore o mogućnosti lažiranja ove predstojeće utakmice.

Pomenuti Brdar odmah je otputovao u Sarajevo gde se našao sa Dervišević Antom, članom upravnog odbora FK “Željezničar” koga je ranije poznavao.

Brdar nije mogao obaviti posao sa Derviševićem, te ga je ovaj uputio na Mahić Nusreta, predsednika FK “Željezničar”.

Brdar se našao sa Mahić Nusretom u klupskim prostorijama FK “Željezničar” i preneo mu poruku Arapović Zdravka. Mahić Nusret nije hteo ni da čuje za ovaj predlog, pošto je Arapović Zdravko u prvom momentu predlagao da se ustupanje bodova izvrši na prijateljskoj bazi, bez ikakve materijalne naknade, već je odgovorio: “Bez para nema ni govora”.

Na ovakav odgovor Mahić Nusreta, Brdar je upitao: “Kolika bi bila suma za ustupanje bodova?”, a Mahić Nusret je odgovorio: “Dva i po, najmanje dva miliona dinara” (radi ilustracije, tadašnja cena beogradske dnevne novine “Politika” bila je 20 dinara, op.a.).

Posle obavljenog razgovora sa Mahić Nusretom, pomenuti Brdar je na nekoliko dana pre odigravanja utakmice otputovao u Split i saopštio Arapović Zdravku uslove koje je postavio predsednik FK “Željezničar” Mahić Nusret.

Uoči same utakmice, kada je u Split doputovala ekipa FK “Željezničar”, Arapović Zdravko se našao sa Nikolić Ljubomirom, članom upravnog odbora i jednim od vođa puta FK “Željezničar”. Tom prilikom Nikolić Ljubomir je zahtevao od Arapović Zdravka da mu se isplati dinara 4.000.000 za ustupanje oba boda, i to: dinara 2.000.000 – u gotovom novcu, a dinara 2.000.000 – u reklamama koje bi obezbedio NK “Hajduk” preko pojedinih splitskih preduzeća za list FK “Željezničar”.

Po povratku ekipe Željezničara u Sarajevo među igračima je vladalo veliko nezadovoljstvo i revolt koji se ispoljio još u vozu prilikom povratka iz Splita, i to na taj način što su neki igrači, pretpostavljajući da je primljen novac zbog izgubljene utakmice, isti tražili od vođstva puta.

Zbog ispoljenog nezadovoljstva igrača, predsednik kluba Nusret Mahić odmah sutradan zakazao je sa njima sastanak, na kojem im je objasnio zašto je ova utakmica lažirana, navodeći velike zasluge Hajduka, kao i to da je splitski klub pre nekoliko godina učinio takođe izvesne usluge “Želji”.

Koliko je sve ovo negativno uticalo na igrače sarajevskog kluba, pa i na same direktne učesnike u lažiranju ove utakmice, može se utvrditi na osnovu izjave Ivice Osima koji je po povratku u Sarajevo rekao predsedniku kluba Mahiću: “Od mene kao igrača sve se može tražiti, ali ovo, kao što je bilo u Splitu – nikada”.

Ovakvu ponudu Arapović Zdravko nije odmah prihvatio, nego je rekao Nikolić Ljubomiru da će se ponovo sutra sastati i da će mu saopštiti odluku, pošto mora da se sa nekim konsultuje.

Pred sam početak utakmice, kada su igrači već bili izašli na teren, Arapović Zdravko je pozvao Nikolić Ljubomira u kancelariju kluba kod blagajnika te ga zamolio da smanji cenu ustupanja bodova, pošto NK “Hajduk” nije imao dovoljno novca. Posle pogađanja, Nikolić Ljubomir je pristao na iznos od dinara 1.500.000. Tada je Arapović Zdravko uzeo od blagajnika kluba Vidošević Iva iznos od dinara 1.000.000 – koji iznos je Vidošević, kako sam izjavljuje, imao u “crnom fondu”, a ostalih dinara 500.000 – takođe je preko Vidoševića prikupio preko nekoliko pomoćnih blagajnika koji su prodavali ulaznice na stadionu za ovu utakmicu.

Nikolić Ljubomir, čim je primio ovaj novac, otišao je do Konjevod Vlatka, trenera FK “Željezničar”, kome je saopštio da je novac primio, pa je tada Konjevod Vlatko prišao uzdužnj liniji terena i dao već unapred dogovoreni znak igračima FK “Željezničar” Osim Ivici i Smajlović Dragu-Miši, a što je trebalo da znači da ova dva igrača sabotiraju igru, odnosno da svojim nezalaganjem omoguće da NK “Hajduk” dođe do pobede, što su oni i učinili.

Mišo Smajlović

U dogovorima oko lažiranja utakmice između Željezničara i Trešnjevke učestvovao je i generalni sekretar zagrebačkog Dinama Oto Hofman. Hofman se u Sarajevu sastao sa Nusretom Mahićem i zamolio ga da ustupi jedan bod Trešnjevci i da će za ovaj bod Zagrebački velesajam isplatiti “Želji” tri miliona dinara na ime reklamnog panoa na igralištu Željezničara i dva miliona dinara u gotovini, navodeći da ove razgovore vodi u ime Ivana Bačuna, predsednika Trešnjevke i generalnog direktora Zagrebačkog velesajma.

Dogovor sa Mahićem je nekoliko dana kasnije utanačio i zaključio Dragutin Zdunić, član upravnog odbora Trešnjevke i službenik Zagrebačkog velesajma.

O postignutom dogovoru, Mahić je obavestio Osima, Smajlovića i trenera Konjevodu.

Od tog momenta ova dvojica fudbalera igrali su izrazito slabo, što je bilo očigledno svim prisutnima na terenu, pa je ovakva njihova igra izazvala revolt pojedinih igrača FK “Željezničar”. tako je u jednom momentu igrač FK “Željezničar” Matić fizički napao igrača Osima zbog očiglednog njegovog nezalaganja i sabotiranja same igre. Sve ovo omogućilo je NK “Hajduk” da dođe do lake pobede sa 4:0.

Pre polaska FK “Željezničar” za Split, predsednik Mahić Nusret je dao instrukcije Nikolić Ljubomiru kako da obavi posao u Splitu oko lažiranja utakmice i koliko da traži za ustupanje bodova, kao i da ga izvesti telefonom posle završene utakmice šta je u tom pogledu učinio, što je Nikolić Ljubomir i uradio.

Dalje je ustanovljeno, prema datoj izjavi Arapović Zdravka, da je isplatu izvršio po naređenju predsedniak kluba Košte Josipa i ostalih kažnjenih članova upravnog odbora NK “Hajduk”. Arapović, dalje, navodi da se dogovor o lažiranju utakmice obavio između trenera FK “Željezničar” Konjevod Vlatka i trenera NK “Hajduk” Ćirić Milovana, tj. da su se ova dva trenera dogovorili o lažiranju utakmice i bili upoznati o visini materijalne naknade za ovo lažiranje.

Vredno je još istaći da u momentu kada je predsednik NK “Hajduk” Košta Josip izdao nalog Arapović Zdravku da može da isplati iznos od dinara 1.500.000 Nikolić Ljubomiru, bili su prisutni članovi upravnog odbora NK “Hajduk” Mimica Ivo, Marković Frane, Vidošević Ante i Vladović Željko.

O svim nedozvoljenim radnjama bio je upoznat i vođa puta ekipe FK “Željezničar” Tufo Edhem još u Sarajevu od strane predsednika kluba Mahić Nusreta i sa ovim se složio, a zatim je u Splitu takođe bio upoznat sa svim momentima oko lažiranja utakmice, pa je čak video novac kod Nikolić Ljubomira, koji mu je ovaj pokazao i rekao da ga je primio za lažiranje utakmice.”