Sjajno fudbalsko prvenstvo Jugoslavije u sezoni 1973/74 odlučeno je u foto-finišu – Hajduk i Velež do cilja su stigli bodovno izjednačeni (imali su po 45 bodova), ali su Splićani osvojili trofej zahvaljujući boljoj gol-razlici.
Ekipa Čelika postigla je najveći uspeh u klupskoj istoriji osvojivši šesto mesto, a čak šest kola Zeničani su zauzimali čelnu poziciju. Bila je to generacija Seada Preldžića, Jasmina Hajduka, Radeta Radulovića, Jasmina Gradinčića, Mate Gavrana, Kemala Šljoke, Mehmeda Buze, fenomenalnih golmana Dušana Alempića i Momčila Vujačića.
Pročitajte i …
Sastavi prvoligaških ekipa u sezoni 1973/74
Fudbalsko prvenstvo 1973/74 – svi rezultati i konačan plasman
Branilac titule beogradska Crvena zvezda osvojila je treće mesto. “Crveno-beli” su u sezonu ušli oslabljeni neigranjem prvog golmana Dujkovića, Antonijevića i Džajića, koji su otišli na odsluženje vojnog roka.
Iz istih razloga OFK Beograd najveći deo prvenstva nije mogao da računa na najboljeg strelca jugoslovenskih šampionata Slobodana Santrača. “Romantičari sa Karaburme” nastavili su, međutim, sa dobrim igrama i šampionsku trku završili kao peti. OFK Beograd je postavio svojevrsni rekord – ostao je neporažen na domaćem terenu 51 prvenstvenu utakmicu, odnosno tri godine i tri dana. Seriju je u osmom kolu, 30. septembra, prekinuo Čelik, koji je trijumfovao sa 1:0 golom Alojza Renića i tako odneo oba boda u Zenicu.
Utakmica za nezaborav odigrana je već u trećem kolu kada je favorizovana Crvena zvezda gostovala ekipi OFK Beograda. “Plava tvrđava” ostala je neosvojiva 49. put u nizu – “romantičari sa Karaburme” su u turbulentnom meču trijumfovali sa 2:1. Golove za domaćine postigli su Miodrag Stevanović i Slobodan Santrač (kome je to bila poslednja utakmica pre odlaska u JNA), dok je Aleksandar Panajotović samo ublažio poraz aktuelnog šampiona.
Susret zamalo da se izrodi u incident posle drugog gola OFK Beograda. Kod rezultata 1:0, Slobodan-Cole Janković izveo je korner za goste. U buketu igrača lopta je pogodila u ruku defanzivca domaćina Krstu Mitrovića.
Zvezdini fudbaleri reklamirali su jedanaesterac, ali novosadski arbitar Dušan Maksimović, smatrajući da se ne radi o nameri, samo je odmahnuo rukom i potrčao prema centru. Gostujući igrači pojurili su za njim, ne obraćajući pažnju na kontranapad protivnika. Strelac vodećeg gola Stevanović sjurio se po levom krilu, kao vihor prošao pored Nikole Jovanovića i uposlio u šesnaestercu Santrača. Golgeter OFK Beograda oslobodio se protivnika i loptu poslao u ugao Zvezdinog gola za 2:0.
Ovakav epilog uneo je nemir na terenu i tribinama. Maksimović je odlučno reagovao i zbog prigovora pokazao žuti karton prvotimcu Zvezde Jovanoviću, a nešto kasnije i njegovom saigraču Jankoviću. Par nezadovoljnih navijača bacilo je u pravcu linijskog sudije Pavla Ristića nekoliko klipova kukuruza (oglođanih) i praznih flaša (staklenih).
Nakon meča iz Zvezde su grmeli na Maksimovića zato što nije svirao penal posle Mitrovićeve ruke i što nije poništio Santračev pogodak zbog navodnog ofsajda.
Sudija Maksimović je tih godina bio jedan od najboljih jugoslovenskih sudija, delio je pravdu i na Svetskom prvenstvu u Argentini 1978. godine, ali su njegove odluke često izazivale kontroverzne reakcije u javnosti. Najviše je ostao upamćen po tome što je u poslednjem kolu šampionata 1976. godine produžio za više od pet minuta utakmicu u Ljubljani i upravo u toj nadoknadi Partizan je golom Bjekovića pobedio Olimpiju i domogao se titule, ispred splitskog Hajduka.
Nastaviće se …