Za takve fudbalere obično se kaže da se u igri vode principom da lopta možda može da prođe, ali protivnički igrač – ne. Eventualno može da se otkotrlja. Kao lopta …

Kada se potegne priča o najgrubljim fudbalerima na terenima stare Jugoslavije, ime Jusufa Hatunića redovno se nađe na “večnoj listi” …

Utakmica između Partizana i tuzlanske Slobode, odigrana 9. oktobra 1974. godine na stadionu JNA u Beogradu, odredila je karijere 24-godišnjeg Hatunića i njegove “žrtve” 20-godišnjeg Zorana Racića.

Evo kako je čitavu situaciju opisao novinar beogradskog dnevnika “Politika” Rade Stanojević, koji je izveštaj sa utakmice Partizan – Sloboda naslovio sa “Hatunić slomio nogu mladom fudbaleru Raciću”:

“U 31. minutu, half  Slobode Hatunić namerno grubim, pogibeljnim startom “đonom”, slomio je nogu mladom halfu Partizana Raciću.

Bora Đorđević je u tom trenutku dotrčao da pomogne svome drugu, ali kada je video otvoreni prelom desne potkolenice – uhvatio se za glavu i otrčao dalje, ne mogavši da gleda žalostan ishod jednog siledžijskog starta.

Šta se zatim dogodilo? Videvši šta je uradio, Hatunić je desetak sekundi kasnije prilegao na zemlju i počeo da se previja: kao i on je povređen! To je, međutim, bilo dovoljno sudiji Ivanu Radiću iz Solina – koji je na ovoj utakmici bio bezbroj puta predliblovan – da Hatuniću ne pokaže ni žuti karton! Slomio nogu igraču, poslao ga u bolnicu, oduzeo mu hleb, a ostao da igra!”

Zorana Racića na nosilima iznose sa terena, Mustafa Hukić i Kasim Alibegović (Sloboda) samo su nemi posmatrači

Slavoljub Lukić, izveštač zagrebačkih “Sportske novosti”:

“U 31. minuti dogodio se težak, nesretni slučaj. Na sredini terena. Hatunić i Racić obojica u sprintu. Išli su na loptu kojoj je pomagač Tuzlaka dao jak “for”. Dva halfa su se svom silom sudarila. Hatunić se bacio sa obe noge u Racića.

Čuo se prasak čak na tribini – jedna noga je pukla. Racić je iznijet na nosilima, a nešto kasnije i Hatuniću je ozlijeđena lijeva noga …”

Akter nemilog događaja Jusuf Hatunić godinu dana kasnije:

“Hiljaditi put hoću da ponovim da mi je žao što se to dogodilo, a naročito mi je žao što se to dogodilo jednom tako mladom i neiskusnom igraču.

Ja sam bio taj koji je imao loptu u posedu, ja sam bio taj koji je vodio loptu u trku. A nesrećni Racić je bio onaj koji je hteo klizajućim startom – priznajem, u sasvim dozvoljenoj granici – da me zaustavi i izbije mi loptu. Zaista nisam imao ni vremena, ni prostora, da udarim tog momka namerno u nogu …”

Izlaskom Hatunića iz igre strasti se nisu smirile, pa je defanzivac Partizana Ivan Golac, u ličnoj potrazi za osvetom, u 34. minutu “đonom” pogibeljno startovao na Ešrefa Jašarevića, ali mu je sudija Radić pokazao samo žuti karton.

U drugom poluvremenu Tuzlak Mustafa Hukić zbog povrede morao je da napusti teren, a i golman Slobode Ranko Cakić u par navrata bio je na meti nimalo nežnih startova napadača Partizana.

Teška povreda Racića i mnoštvo grubih startova gurnuli su u drugi plan igru i rezultat.

Sloboda je povela u 19. minutu. Jašarević sjajnim pasom šalje Hatunića samog pred gol Partizana. Golman Zlatko Milić istrčava i odbija loptu, na njegovu nesreću, samo do Fuada Mulahasanovića za 1:0.

Izjednačenje je stiglo u 60. minutu, posle prave drame u kaznenom prostoru Tuzlaka. Boško Đorđević snažnim šutem iskosa pogađa prečku. U nastavku akcije Golac puca u nebranjeni deo mreže gola gostiju, ali na samoj liniji Kasim Alibegović glavom loptu izbacuje u polje. Ona ponovo dolazi do Đorđevića, koji je između mnoštva igrača šalje u gol.

Zoran Racić više se nikada nije vratio na teren. Ironijom sudbine Hatunić je dve godine kasnije prešao upravo u Partizan gde je stekao punu igračku afirmaciju, postao nezamenjivi član odbrane šampionske generacije, dogurao do reprezentativnog dresa i zbog svoje borbenosti postao ljubimac navijača “crno-belih”, koga su od milošte prozvali “Musa” …