Nemački Bajern iz Minhena jedan je od najuspešnijih fudbalskih klubova sveta. Zaključno sa 2013. godinom, Bavarci su 23 puta bili nacionalni prvaci, 16 puta osvajači Kupa Nemačke, pet puta pobednici Superkupa i šest puta najbolji u Liga kupu Nemačke.

Na međunarodnoj sceni, Bajern deli treće mesto sa Liverpulom po broju osvojenih titula prvaka Evrope (5), iza madridskog Reala (9) i Milana (7).

U evropskim kup-takmičenjima, Bavarci su odigrali ukupno 11 mečeva protiv klubova sa prostora bivše Jugoslavije. Bilans je pet pobeda, tri remija i tri poraza, uz gol-razliku 22:15.

Prvi izlazak Bajerna na međunarodnu scenu dogodio se u sezoni 1962/63. I već prvi susret sa nekim klubom sa prostora bivše Jugoslavije doneo je Bavarcima najteži poraz.

Trinaestog marta 1963. godine, u prvom četvrtfinalnom meču Kupa sajamskih gradova, Bajern je u Minhenu deklasiran od zagrebačkog Dinama rezultatom 1:4.

Ekipa zagrebačkog Dinama u sezoni 1962/63

Golovima Slavena Zambate u 32. i 45. minutu, “modri” su na odmor otišli sa prednošću od 2:0. Igrao se peti minut drugog dela kada je Dražan Jerković povisio na 3:0, a rezultatsku katastrofu domaćina potvrdio je Zdenko Kobešćak u 65. minutu.

Alfred Breht je koliko-toliko spasao čast Bavaraca pogotkom u finišu susreta.

U redovima Bajerna nastupili su tadašnji reprezentativci Herbert Erhart, Vili Gizman i 19-godišnji golman Sep Majer, koji je kao prvi čuvar mreže sa Nemačkom osvojio titulu prvaka Evrope (1972) i sveta (1974. godine).

Revanš-meč, odigran 3. aprila pred oko 10 hiljada gledalaca na Maksimiru, bio je za Zagrepčane rutinsko odrađivanje posla. Dinamo je bez Jerkovića održao miroljubivih 0:0, najviše zahvaljujući golmanu Zlatku Škoriću koji je u obe utakmice protiv Bajerna bio jedan od najistaknutijih aktera.

Dinamo je te sezone stigao do finala Kupa sajamskih gradova gde je poražen od španske Valensije rezultatom 1:4.

Dvadesetšest godina kasnije, Bajernov protivnik je beogradska Crvena zvezda. Bavarci tada više nisu nepoznanica u evropskom fudbalu, jer su iza sebe imali osvojene već tri titule šampiona Evrope. Glavne zvezde ovog tima bili su kapiten “pancera” Paul Brajtner i nova nada nemačkog fudbala Karl-Hajnc Rumenige.

U prvoj utakmici šesnaestine finala Kupa UEFA, odigranoj na Olimpijskom stadionu u Minhenu, nemački tim je sa laganih 2:0 (strelci Rumenige u 51. i Norbert Janzon u 69. minutu) obezbedio pristojan kapital pred revanš. Tračak nade u konačan uspeh “crveno-belima” sačuvao je njihov golman Aleksandar-Dika Stojanović odbranivši penal Brajtneru.

U revanšu 12. decembra 1979. godine, u paklu “Marakane” pred blizu 100 hiljada navijača, Zvezda je odigrala 60 minuta za nezaborav. Milan-Mile Jovin je u trećem minutu odlično prošao levom stranom i centrirao ka bližoj stativi, a Dušan Savić je sa pet metara načeo mrežu Bavaraca.

Izabranici Branka Stankovića su agresivnim presingom oduzimali loptu još na protivničkoj polovini. U takvom jednom pritisku na gostujuće igrače, u 42. minutu, Vladimir Petrović-Pižon presekao je akciju Bavaraca, povukao loptu prema ivici šesnaeseterca i snažnim šutem anulirao prednost Bajerna iz prvog susreta.

Srebrenko Repčić je na asistenciju Savića u 50. minutu sjajnim prizemnim šutem sa ivice šesnaesterca po treći put savladao golmana Valtera Junghansa.

Ali nakon sat vremena igre, Zvezdini igrači postali su žrtve sopstvenog tempa. To su Nemci iskoristili i sa dva gola Ditera Henesa u pet minuta smanjili na 2:3, što im je donelo plasman u naredno kolo. Bajern je te sezone stigao do polufinala ovog takmičenja, gde je poražen od frankfurtskog Ajntrahta.

Bolan poraz za svakog navijača Crvene zvezde, posebno zbog načina na koji su “crveno-beli” prosuli stečenu prednost. Činilo se da rane od ovog najnovijeg neuspeha nikada neće zaceliti. Sudbina je, međutim, htela da se u pohodu na evropsku titulu, 1991. godine, u polufinalu Kupa šampiona, na terenu nađu isti rivali.

Epilog novog dvomeča Zvezde i Bajerna potisnuo je u zaborav sve dotadašnje neuspehe “crveno-belih” u evropskim takmičenjima, ne samo onaj protiv Bavaraca iz 1979. godine.

U prvoj utakmici, 10. aprila 1991. godine na Olimpijskom stadionu u Minhenu, Zvezda je savladala i tada silni Bajern sa 2:1. Bio je to prvi poraz ove nemačke ekipe na domaćem terenu posle 44 međunarodne kup-utakmice.

Pred 65 hiljada gledalaca, od kojh je 20 hiljada navijalo za jugoslovenskog šampiona, Roland Volfart je doveo domaćine u vođstvo u 22. minutu.

Igrali su se poslednji sekundi prvog poluvremena kada je usledio mat nemačke odbrane u tri poteza – Robert Prosinečki je u brzom kontranapadu dugom loptom “izbacio” Dragišu Binića na desnom krilu, usledio je centaršut do “Zlatne kopačke Evrope” za 1991. godinu Darka Pančeva, i to je  1:1.

A u 70. minutu još jedan Zvezdin kontranapad iz udžbenika – Dejan Savičević u punom sprintu izlazi sam pred golmana Rajmonda Aumana i oštrim šutem šalje loptu u ugao za konačnih – 2:1!

Činilo se da su “crveno-beli” već posle prve utakmice obezbedili finale Kupa šampiona, ali revanš je još jednom pokazao da su Nemci uvek – Nemci …

Zvezda je povela nakon šuta sa “žabicom” Siniše Mihajlovića iz slobodnog udarca sa oko 30 metara, ali Bavarci se sa dva gola u samo pet minuta vraćaju u igru i unose zebnju među 80 hiljada gledalaca na “Marakani”. Kao da su se svi u neverici pitali: Neće li Zvezda opet, kao toliko puta ranije, zastati na korak od velikog uspeha u Evropi?

U neverovatnoj “va-bank” završnici, u kojoj je gol na obe strane “visio u vazduhu”, Mihajlović je sa leve strane poslao loptu u šesnaesterac gostiju. U pokušaju da je izbije što dalje , iskusni Klaus Augentaler je nespretno intervenisao, a golman Bavaraca Auman hipnotisano je pratio let lopte i, umesto da je izbaci preko prečke, propustio je u mrežu. To je bilo izjednačenje, 2:2, u poslednjim sekundama meča i plasman Zvezde u veliko finale.

I ono što je naročito interesantno – u ovom dvomeču Zvezde i Bajerna nastupio je samo jedan fudbaler, koji je igrao i u prethodnom susretu ove dve ekipe 1979. godine. Bio je to upravo pomenuti – Augentaler …

Nakon 1991. godine Bajern je odigrao još pet utakmica, svih pet sa srpskim klubovima.