Član najuspešnije generacije splitskog Hajduka, koji je sedamdesetih godina osvojio četiri šampionske titule (1971, 1974, 1975. i 1979. godine) i uzeo pet trofeja Kupa Maršala (od 1972. do 1977. godine), Dražen “Frfa” Mužinić priznao je u jednom intervjuu da je 11. jul 1976. godine bio najtužniji dan njegove karijere …
“Majstori s mora“, tadašnji aktuelni šampioni, u sezoni 1975/76 borili su se sa beogradskim Partizanom za odbranu trofeja. U direktnom okršaju, 9. maja 1976. godine, Hajduk je usred Beograda demolirao “crno-bele” sa neverovatnih 6:1.
Ali, ipak, Partizan je na kraju osvojio svoju sedmu titulu, prvu posle 11 godina, pod okolnostima, koje su za jedne dramatične, a za druge kontroverzne …
“Crno-beli” su u poslednjem kolu jurišali na pobedu protiv Olimpije u Ljubljani i čekali kiks direktnog rivala.
Sa druge strane, Splićani bi trijumfom u poslednjem kolu nad OFK Beogradom na Karaburmi zbog bolje gol-razlike obezbedili novu šampionsku titulu, bez obzira na ishod meča za Bežigradom.
Tok oba susreta bio je dramatičan. “Romantičari” su poveli protiv Hajduka u Beogradu, “bili” su uspeli da izjednače, ali do kraja meča nisu uspeli da preokrenu rezultat. Ostalo je 1:1.
Trenutak koji je odlučio šampiona: Gol Bjekovića protiv Olimpije
U Ljubljani se do samog finiša igralo bez golova. Utakmicu je vodio Dušan Maksimović, za prijatelje Maksa ili Duca, novosadski advokat, nekadašnji fudbaler nižerazrednih novosadskih klubova, koji je već u 20. godini položio ispit za fudbalskog sudiju, u 33. postao internacionalni sudija, a u 39. sudio na Svetskom prvenstvu u Argentini.
On će tog 11. jula 1976. godine postati najomraženija osoba u Splitu.
Istekao je 90. minut u Ljubljani kada je sudija Maksimović odlučio da produži meč. Prošao je jedan, pa drugi i treći minut produžetka, ali njegova pištaljka se nije oglašavala …
Bilo je nesaglasnosti u novinskim izveštajima po pitanju trajanja produžetka utakmice. Prema jednima, najbolji strelac šampionata Nenad Bjeković postigao je gol u 93. minutu, dok je uglavnom hrvatska štampa tvrdila da je Maksimović produžio meč znatno više – između 6 i 9 minuta.
Kako bilo, u trenutku kada se lopta zakoprcala u mreži iza leđa golmana Olimpije Ljubiše Dalanovića, navijači Partizana uleteli su u teren, označivši tako kraj utakmice i početak velikog slavlja …
U istoriji Partizana bilo je svakako uspešnijih trenera prvog tima od Florijana Matekala. Ipak, doprinos koji je Matekalo dao kao trener mlađih kategorija i jedan od začetnika Partizanove škole fudbala, ne može se meriti nikakvim trofejima. Upravo on je stvorio mnoge asove koji su kasnije donosili trofeje u Humsku 1. Florijan Matekalo je preminuo u Beogradu, 20.maja 1995. godine.
U Beogradu Hajduk jeste pobedio sa 6 : 1, a da je isto ucinio i u Splitu bio bi sampion. Tamo ih je Partizan dobio sa 1 : 0, to se retko spominje. Jeste beogradska sestica spektakularna, ali su po meni iste takve i cinjenice da je Partizan bio uspesniji u prvenstvenim okrsajima protiv Hajduka u Splitu, na starom stadionu kraj Plinare. Takodje, na poslednjih desetak susreta u Beogradu, u prvenstvu, Hajduk u Beogradu nije osvojio ni bod! Opet, s druge strane, “bili” su na stadionu JNA sedamdesetih i pocetkom osamdesetih godina proslog veka pobedjivali i sa 4 : 0, 4 : 3, 3 : 2, bilo je i spektakularnih remija u Beogradu i Splitu. Pisite i o tome, i o drugim velikim mecevima clanova velike cetvorke. Npr. Partizan – Dinamo 5 : 0 u Beogradu 1978. ili 1: 5 u susretu istih rivala u Zagrebu par godina kasnije. Mnogo medjusobnih meceva Zvezde, Partizana, Hajduka i Dinama iz tog perioda su na nivou danasnje Premijer lige, otrgnimo ih od zaborava! Pozdrav za sve navijace sa prostora bivse SFRJ koji vole fudbal!
Vraceno milo za drago!Sezonu pre toga Hajduk je zadnje kolo igrao sa Zvezdom u Beogradu i trebala mu je pobeda da bi bio prvak,isto kao i Vojvodini.Posle poluvremena Zvezda vodi sa 1:0 ali Hajduk misteriozno obrce rezultat za pobedu od 1:2 i otima titulu Vojvodini.Pa se zapitajte zasto je bas novosadjanin sudio zadnje kolo iduceg prvenstva u Ljubljani…