U susretu 20. kola, 21. marta 1971. godine, golman Radomir Vukčević (na slici) postigao je možda najneobičniji gol u istoriji fudbalskih prvenstava Jugoslavije …

Bila je to utakmica između lidera šampionata Hajduka i “fenjeraša” Maribora. Odigrana je na predivnom stadionu, “Ljudskom vrtu” u Mariboru pred oko 10 hiljada gledalaca, po pravom prolećnom vremenu i idealnom travnatom tepihu.

Postojali su svi uslovi za fudbalski spektakl. Niko, međutim, nije očekivao da će svedočiti i krajnje nesvakidašnjem momentu.

Novinski izveštaj sa utakmice govori da se bizarna situacija desila u 36. minutu prvog poluvremena. Neobičnom golu prethodio je šut igrača Maribora Joze Marasa sa 30 metara, koji je čuvar mreže Hajduka Vukčević lako ukrotio.

Glavni sudija tog meča Beograđanin Nikola Mladenović opisao je dramatične momente koji su sledili:

Čim se lopta otkotrljala u mrežu, golman Vukčević je počeo da daje znak rukom da se ništa nije dogodilo. Izvadio je loptu iz mreže i uputio se ka sudiji. Međutim, kada je Mladenović pokazao na centar, Vukčević je shvatio šta je učinio i uhvatio se za glavu …

– U početku igre, pri stanju 0:0, došlo je do neobične situacije. Maribor je bio u napadu, neko je šutirao, ali je Vukčević bio na mestu i lako je uhvatio loptu.

– Zatim je pošao da je doda nekom svom igraču i primetio je, skoro blizu aut-linije, svoga igrača. Zamahnuo je da mu rukom dobaci loptu, ali je u magnovenju primetio da se jedan igrač u ljubičastom dresu kao strela približava “hajdukovcu” i da će pre doći do lopte. Bila bi to sjajna gol-šansa za igrače domaćeg tima, jer nigde u blizini nije bilo nijednog od Splićanina.

– Vukčević je u poslednjem trenutku odlučio da loptu ne izbaci, ali ruka je već bila pošla, prsti su počeli da se otvaraju i poslednje što je mogao da učini, to je da se okrene u stranu: okrećući se i u isto vreme držeći loptu, kao da baca disk – odjednom je ispustio loptu i ona je ušla u mrežu …

– Priznajem, tako nešto nisam mogao da očekujem, – prisećao se Mladenović – ali, reagovao sam brzo, bez dvoumljenja, siguran u sebe i svoju odluku. Pokazao sam na centar, bio je to gol!

Naravno, to pojedini Hajdukovi igrači nisu odmah prihvatili. Do mene je dotrčao golgeter Pero Nadoveza i obratio mi se rečima: “Ajme, sudac! Kako gol?!”

Sudija Mladenović i kapiten Hajduka Dragan Holcer

Ja sam mu mirno objasnio: “Može, može, jer je lopta bila u igri”.

– Pero je bio uporan, nije popuštao, nije shvatao i nastavio je sa primedbama: “Kako balun u igri?!” I ja sam mu kratko objasnio: “A da li bi bio gol da je neko šutirao, a on svojim prstima skrenuo loptu u mrežu?”

– Nadoveza se za trenutak zamislio, a zatim se povukao i Hajduk je pošao sa centra – zaključio je svoje sećanje Mladenović.

Utakmica je završena rezultatom 2:2. Splitski “bili” su se brzo oporavili od šoka i izjednačili dva minuta kasnije, a potpuni rezultatski preokret doneo je Ivica Hlevnjak u 57. minutu. Konačan rezultat postavio je Rajko Rašević u 72. minutu.

Šteta samo što era interneta i novih digitalnih tehnologija nije nastupila barem nekoliko decenija ranije jer bi danas imali daleko više video svedočanstava sa utakmica jugoslovenske fudbalske lige. Bila bi to istorijska građa zlata vredna. Ovako, ostala je samo poneka požutela fotografija ili pisani trag sećanja neposrednih svedoka.

Ali kao što znate, sećanje je varljiva kategorija. Sudija Mladenović je tvrdio da je Vukčević poput bacača diska zafrljačio loptu u sopstvenu mrežu, dok novinski izveštaj sa meča govori kako je golmanu Hajduka prilikom pokušaja degažiranja lopta pala na kopačku i otkotrljala se u mrežu.

Da prihvatimo Mladenovićev iskaz kao kompetentniji. Za one koji ne mogu da zamisle kako je izgledao taj Vukčevićev autogol po verziji koju je izneo beogradski sudija, to je otprilike izgledalo ovako: