Dvadeset deveto izdanje Fudbalskog kupa Jugoslavije, popularnog Kupa Maršala Tita, bilo je u neku ruku istorijsko. Splitski Hajduk je pobedom u finalu nad Budućnošću iz Titograda (današnje Podgorice) po peti put uzastopno osvojio trofej u najmasovnijem takmičenju, što je ostao neoboreni rekord u jugoslovenskom fudbalu.
Iza njega je beogradska Crvena zvezda koja je u periodu između 1948. i 1950. godine trijumfovala tri puta zaredom.
Budućnost je imala kudikamo teže protivnike – u četvrtfinalu je savladala ekipu Sarajeva, koja je u osmini finala deklasirala beogradski Partizan sa 3:0, a u polufinalu na penale prošla niški Radnički u gostima. Radnički je kolo ranije izbacio tuzlansku Slobodu, koja je te sezone ostvarila najveći uspeh u klupskoj istoriji osvajanjem trećeg mesta u šampionatu.
Posle 120 minuta divovske borbe, Splićani su golovima Luketina i Žungula pobedili Budućnost predvođenu legendarnim Antom Miročevićem, koji je kasnije zaigrao u najboljoj selekciji Jugoslavije kao prvi fudbaler iz nekog crnogorskog kluba kojem je to pošlo za rukom, tačnije nogom.
Šesnaestina finala
Borac (Banja Luka) – Dinamo (Zagreb) 5:1
Dinamo (Vinkovci) – Trepča (Kosovska Mitrovica) 2:1
Sarajevo – Crvena zvezda (Beograd) 2:1
Hajduk (Split) – Čelik (Zenica) 1:0
Istra (Pula) – Novi Sad 2:3
Rijeka – Napredak (Kruševac) 1:0
Zagreb – OFK Beograd 6:1
OFK Titograd – Sloboda (Tuzla) 0:2
Partizan (Beograd) – Željezničar (Sarajevo) 1:0
Pobeda (Prilep) – Budućnost (Titograd) 1:3
Radnicki (Pirot) – Radnicki (Kragujevac) 2:1
Rudar (Kakanj) – Merkator (Ljubljana) 4:1
Sloga (Doboj) – Radnički (Niš) 1:2
Spartak (Subotica) – Rad (Beograd) 2:5
Vardar (Skopje) – Velež (Mostar) 1:0
Vojvodina (Novi Sad) – Olimpija (Ljubljana) 2:0
Osmina finala
Borac (Banja Luka) – Hajduk (Split) 1:1 posle produžetaka (3:4 penalima)
Budućnost (Titograd) – Rudar (Kakanj) 1:0
Dinamo (Vinkovci) – Radnički (Pirot) 3:2
Sarajevo – Partizan (Beograd) 3:0
Novi Sad – Rijeka 1:0
Rad (Beograd) – Radnički (Niš) 1:2
Sloboda (Tuzla) – Zagreb 4:2
Vardar (Skopje) – Vojvodina (Novi Sad) 5:3
Četvrtfinale
Budućnost (Titograd) – Sarajevo 3:2
Hajduk (Split) – Vardar (Skopje) 1:1 posle produžetaka (6:5 penalima)
Novi Sad – Dinamo (Vinkovci) 1:1 posle produžetaka (4:1 penalma)
Radnički (Niš) – Sloboda (Tuzla) 2:1
Polufinale
Hajduk (Split) – Novi Sad 2:0
Radnički (Niš) – Budućnost (Titograd) 1:1 posle produžetaka (4:5 penalima)
FINALE
Beograd, 24. maj 1977. godine
Hajduk (Split) – Budućnost (Titograd) 0:0, 2:0 posle produžetaka
Strelci: Šime Luketin (100. minut) i Slaviša Žungul (114). Stadion: Crvene zvezde. Gledalaca: 60.000. Sudija: Vlado Tauzes (Ljubljana).
HAJDUK: Ivan Katalinić, Luka Peruzović, Mario Boljat, Šime Luketin, Vedran Rožić, Marin Kurtela (Zoran Vujović), Dražen Mužinić, Ivica Šurjak, Davor Čop (Zlatko Vujović), Boriša Đorđević, Slaviša Žungul. Trener: Josip Duvančić.
BUDUĆNOST: Momčilo Vujačić, Nikola Janković, Rajko Folić (Momčilo Božović), Janko Miročević, Vojislav Vukčević, Čedomir Milošević, Dragomir Kovačević (Dragan Vujović), Radovan Bošković, Mojaš Radonjić, Ante Miročević, Petar Ljumović. Trener: Marko Valok.
Ne baš mnogo zanimljiva utakmica odlučena je tek u produžecima kada je do izražaja došla bolja fizička sprema igrača iz Splita.Tokom regularnih 90 minuta utakmice “bili” su bili nešto konkretniji, više su držali loptu u svom posedu i organizovali smislenije akcije, dok su se Titograđani uglavnom uzdali u brze kontranapade preko Anta Miročevića i prekide, u kojima su računali na centarfora Mojaša Radonjića i ostale dobre visoke skakače.
Prvo poluvreme je bilo sadržajnije, dok su se u nastavku ekipe orijentisale na odbranu.
U dodatnih 30 minuta postojao je samo jedan tim – Hajduk, koji je pored dva gola, mogao da postigne barem još toliko.
Splićani su poveli u 100. minutu kada je Boriša Đorđević lucidnim potezom petom poslužio Šimu Luketina za 1:0.
Konačan rezultat u 114. minutu postavio je Slaviša Žungul, koji je, zaplivavši kroz vazduh, glavom materijalizovao sjajan prodor i centaršut Ivice Šurjaka.
Bio je ovo ukupno šesti Hajdukov trofej u nacionalnom kupu. Budućnosti je ovo bilo drugo finale jugo-kupa u klupskoj istoriji. “Đetići” su prvi put igrali u sezoni 1964/65, tada su poraženi od zagrebačkog Dinama 1:2.