Mate Parlov je bio profesionalni svetski šampion u poluteškoj kategoriji, po WBC verziji, nepunih 11 meseci. Naslov je osvojio 7. januara 1978. godine kada je na severu Italije, u Milanu, nokautirao Argentinca Miguela Angela Kuelja u devetoj rundi (donji snimak).

Bez titule je ostao 2. decembra iste godine, na jugu Italije, u Marsali na Siciliji, kada je engleski sudija Dakin u desetoj rundi prekinuo njegov dvoboj sa izazivačem 24-godišnjim Amerikancem Marvinom Džonsonom.

Desilo se to 27 sekundi pre kraja desete runde. Dakin je prvaku po drugi put brojao nokdaun, a Parlov odlučio da prekine bezizgledno opiranje naletima veoma dobro pripremljenog Amerikanca. U tom času je abdicirao u korist šest godina mlađeg tamnoputog momka iz Indijanapolisa. Džonsonu je to bio najveći uspeh u karijeri, daleko veći i od bronzane medalje u srednjoj kategoriji koju je osvojio na Olimpijskim igrama u Minhenu, na onim istim Igrama na kojima je Parlov među poluteškašima uzeo zlatnu medalju.

Kada je sudija Dakin prekinuo borbu, zadihani Džonson je poleteo u zagrljaj presrećnom menadžeru Arnoldu Vajsu, u ring je ušlo nekoliko ljudi, a među njima i komentator RAI-a Paolo Rosi. Gurnuo je mikrofon pred usta tada već bivšeg svetskog prvaka, Mate Parlova, tražeći mišljenje o borbi i njenom kraju.

– Nisam raspoložen za velike priče. Znam da sam pobeđen, priznajem da je Džonson večeras bio bolji – odgovorio je deprimirani Parlov.
– Menja li to vaše planove? – pitao je Rosi.
– Menja se sve – bio je kratak Mate.

Iako je Amerikanac očigledno dominirao, u prvi mah nije bilo jasno na čiji je zapravo zahtev meč prekinut. Jedni su tvrdili da je tako odlučio Dakin, drugi da je prekid tražio Matin trener Barbadoro, a tek kasnije je sudija u ringu razjasnio:

“Parlov je sam odlučio da napusti borbu, uviđajući valjda da meč postaje besmislen, da Džonson napada i pogađa nesmanjenom žestinom, a Parlov da nema ni snage ni mogućnosti da te napade zaustavi. Pre osme i devete runde, u pauzama, pitao sam ga da li je sa njim sve u redu i želi li da nastavi ili da prekine. Tražio je da se bori dalje. Kada sam odbrojao drugi nokdaun, do osam, opet sam ga pitao. Dao mi je znak da neće …”

– Ma nisam prekinuo – tvrdio je sutradan Parlov, na čijem su oteklom licu ispod obe rasečene obrve, bili modri podsetnici na borbu. – Da sam hteo da prekinem, učinio bih to pre, a ne bih čekao da primim ovoliko udaraca. Ča je bilo tega više ni.

Teški trenuci šampiona

Nikada u deset godina, koliko je – bilo kao amater ili kao profesionalac – nastupao na međunarodnim takmičenjima, Mate nije boksovao tako loše. Bio je pokretna meta za Džonsona – ostao je bez snage zbog naglog skidanja težine, a bez snage nije bilo ni brzine, ni pokretljivosti. Uzalud su iz njegovog ugla ponavljali: “noge, noge!”, “desna, desna!” …

Zbog stalnih problema sa prekomernom težinom, Parlov je nakon gubitka titule u poluteškoj kategoriji, prešao u višu, tek uvedenu lakotešku kategoriju, u kojoj je odboksovao četiri meča. Posle dve startne pobede, meč za titulu po WBC verziji protiv Amerikanca Marvina Kemela u Splitu odlukom sudija proglašen je nerešenim. U revanšu održanom u Las Vegasu, 31. marta 1980. godine, Kemel je pobedio jednoglasnom odlukom i postao šampion u lakoteškoj kategoriji.

Bio je to Matin poslednji meč u karijeri …