Verovatno najneobičnija utakmica u Fudbalskom kupu Jugoslavije odigrana je 1953. godine. To je bilo polufinale odigrano u Zagrebu između domaćeg Dinama i beogradskog BSK-a (današnjeg OFK Beograda).

Utakmica je odigrana 1. novembra u Maksimiru pred oko 15 hiljada gledalaca. Ljubiša Kovačević je doveo goste u vođstvo U 34. minutu.  Kada je u 60. minutu, posle jednog starta Drage Horvata na Predraga Markovića u šesnaestercu Dinama, sudija meča Tikica Marković dosudio jedanaesterac za Beograđane, mnogi su pomislili da je finalista odlučen.

Međutim, šut Tomislava-Tome Kaloperovića sa bele tačke odlično je odbranio Vladimir Majerović.

Sudija Marković je ubrzo dosudio još jednu najstrožu kaznu, ovaj put za Zagrepčane. Aleksandar Benko je bio siguran i izjednačio.

Rezultatom 1:1 završen je regularni deo utakmice. Ni tokom dva produžetka od po 15 minuta nisu se zatresle mreže.

Nekako u to vreme, Fudbalski savez Jugoslavije (FSJ) doneo je odluku da se u takvim slučajevima izvode jedanaesterci. To je bila novina u fudbalu jer je dugo vremena žreb odlučivao ko će dalje u evropskim takmičenjima. Tek kasnije je – po uzoru na jugoslovenski fudbal – uvedeno sportsko rešenje, a ne kocka: penali, a ne žreb.

Dakle, i sudija Tikica, suočen sa novim rešenjem, nije znao kako da organizuje izvođenje penala. Odlučio se na kraju za pogrešnu varijantu: prvo jedna ekipa izvodi pet penala, a onda druga. Ako i tada ne bude pobednika, opet će jedna ekipa pucati pet kaznenih udaraca, pa tek onda druga …

Prvo su šutirali fudbaleri OFK Beograda: Lazar Tasić, Sava Antić, Nikola Radović i Kaloperović su precizni, a Marković šutira pored gola. Bilans: pet šuteva – četiri komada …

Na redu je Diname. Prvi izvođač Dionizije Dvornić pogađa stativu, ali su precizni Benko, Stojan Osojnak, Ivan Horvat i Zvonimir Cimermančić. Dakle, isti bilans: četiri od pet!

Sad sve ispočetka, ali Dinamo izvodi svojih pet penala: Dvornić opet otvara seriju i opet pogađa stativu! Benko (iz drugog pokušaja jer se golman Petar Radenković kod prvog šuta pomerao po gol-liniji), Osojnak i Horvat su precizni, a Cimermančić šalje loptu u aut. Pet penala – tri gola.

Za BSK su pogodili Tasić, Kaloperović i Kovačević, Aleksandar Panić šutira preko gola, a Radović u stativu.

Izvedeno je 20 penala, a odluke nema. Već je pao mrak, publika i ne vidi šta se dešava ispred gola na južnoj strani stadiona u Maksimiru.

Ali sudija Tikica je uporan – pucaće se penali, makar i pod svetlošću lampi! Žreb odlučuje da prvi puca Dinamo. Golman Radenković staje na svoje mesto, Benko se zaleće i snažno šutira – pored stative!

Ekipa BSK-a, pobednik Kupa 1953. godine (FOTO: ofkbeograd.co.rs)

A onda prekid. Nastalo je objašnjavanje među igračima, sudijama i funkcionerima i konačno je spiker saopštio: zbog mraka se obustavlja dalje izvođenje jedanaesteraca, a o svemu će odluku kasnije doneti FSJ …

Odmah posle utakmice i Dinamo i BSK su najavili žalbe. Za svaki slučaj, iako se ne zna ko treba da ide dalje. Odmah se znalo nešto drugo: da je sudija Tikica Marković načinio materijalnu povredu pravila jer je posle prve serije od po pet jedanaesteraca, penale trebalo izvoditi naizmenično, jedan po jedan.

Dva dana kasnije sastala se Takmičarska komisija FSJ koja je zaključila: izvođenje penala je sastavni deo utakmice, a izvođenje penala nije bilo završeno. Na nezavršenu utakmicu ne može se podnositi žalba. Sudija Tikica Marković je pogrešio, jer nije znao pravila. Dinamo i BSK nastaviće izvođenje penala.

I, tako, evo igrača ova dva tima ponovo na istom mestu, 13. novembra, da nastave sa pucanjem penala.

Benko pogađa za Dinamo, Tasić izjednačuje. U novoj seriji OFK Beograd prvi puca: Kaloperović šutira i promašuje. Sudija zahteva da se udarac ponovi i Kaloperović pogađa stativu! Lav Mantula ima meć-loptu u svojim nogama – zaleće se, šutira i pogađa mrežu BSK-a. Sudija Podupski označava kraj utakmice, Dinamo je u finalu!

Odmah posle utakmice, i BSK i Dinamo ulažu žalbe. BSK jer je poražen, a Dinamo je džentlmenski postupio i održao obećanje dato još pre dopunskog izvođenja penala da će podneti žalbu u kojoj će tražiti novi meč.

Takmičarska komisija FSJ je na osnovu žalbe Beograđana donela odluku da se sve što je do tada odigrano – poništi i da se odigra nova utakmica.

Konačno, došlo je vreme raspleta. Dinamo i BSK istračali su na teren stadiona u Maksimiru po treći put – 21. novembra, pred oko 20 hiljada gledalaca.

Poveo je BSK golom Kaloperovića u 22. minutu. Dinamo je izjednačio golom Željka Čajkovskog u 54. minutu, da bi samo minut kasnije Kaloprerović dao još jedan gol, i to je bio konačan rezultat ovog maratonskog duela – 2:1 za finalistu Kupa BSK!

Nedelju dana kasnije, Beograđani su u finalnoj utakmici na stadionu JNA golovima Antića u 5. i Panića u 17. minutu pobedili splitski Hajduk i drugi put u svojoj istoriji osvojili nacionalni kup.

Pehar Maršala Tita osvojili su: Radenković, Juričko, Radović, Tasić, Vidić, Davidović, Panić, Antić, Marković, Kaloperović i Prljinčević.

Beograđane je sa klupe kao trener vodio legendarni član reprezentacije Jugoslavije na Svetskom prvenstvu u Urugvaju 1930. godine Blagoje-Moša Marjanović.