Između dve svetske titule (u Ljubljani 1970. i Manili 1978. godine), jugoslovenska košarkaška reprezentacija uzela je srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu u Portoriku 1974. godine.
“Plavi” su u San Huan doputovali kao aktuelni šampioni Evrope iz Barselone 1973. godine. Na tom prvenstvu u Španiji izvršena je smena generacija i svoju prvu veliku šansu u plavom dresu dobili su bekovi Zoran Slavnić i Dragan Kićanović, krilo Dražen Dalipagić i centar Željko Jerkov. Upravo su prva trojica postali nezamenjivi članovi najbolje petorke u narednom periodu obeleženom velikim reprezentativnim uspesima.
Nakon trijumfa na turnirima u Beogradu (pobeđen SSSR u finalu sa 86:77), Sao Paolu (pobeda nad SAD 87:83) i Rio de Žaneiru (u finalu bolji od domaćina Brazila), “plavi” su potvdili ozbiljnu kandidaturu za najviši plasman u Portoriku.
O putu Jugoslavije do srebrne medalje pisao je tadašnji selektor Mirko Novosel:
“… I eto nas konačno 1. jula u San Huanu. Izlazimo iz aviona, a ono topli vetar u lice. Negde oko plus 40, vlažno. Sjajno, mislim u sebi. Ko će to da izdrži. Jer čeka nas još sedam dana treninga i start protiv – Brazila.
Smešteni smo u izvrsnom hotelu “Helio Isla”. Sve je klimatizovano i to je jedini spas. Napolje ne možeš ni nos da proviriš. Tolika vrućina i vlaga. Prođe, međutim, i tih sedam dana i konačno start.
Brazil nam više nije opasan – 84:60 za nas. Dan kasnije “pada” i Kuba 101:83, a treći dan je dan odluke – mi ili SSSR. Vladimir Kondrašin, sovjetski trener, oseća opasnost od “plavih”. Pokušava psihologijom. Posećuje naše igrače u hotelu i stalno priča da oni protiv nas nemaju šanse, da smo mi bolji, da je samo pitanje razlike … I naši pomalo nasedaju …
Teško prvo poluvreme. Gubimo 45:46. Ipak, u nastavku dovoljno snage za pobedu 82:79. Tri minuta pre kraja imali smo čak 11 poena prednosti. Sjajna igra Kićanovića, Slavnića i Ćosića. U tim trenucima slavlja ni ne mislimo na “prodatih” 11 razlike. Nekoliko dana kasnije to će biti kobno.
Košarkaška reprezentacija Jugoslavije iz Portorika 1974. godine (sleva): Moka Slavnić, Krešo Ćosić, Dragan Kapičić, Nik Plećaš, Rato Tvrdić, Milun Marović, Dragan Kićanović i Žarko Knežević
Amerikanci su doveli izvrsnu reprezentaciju. Prvi put na svetskim prvenstvima igraju sa pravom selekcijom. Na našu žalost. Jer da je došla neka “kombinacija”, kao do tada, već bismo te subote bili svetski prvaci.
Prvo poluvreme igramo fantastično. Nadmašujemo svoje mogućnosti, 50:41 za nas. Kićanović, Jelovac, Slavnić, Ćosić, Šolman i Dalipagić igraju bez greške. Još malo i pobeda.
Ali Slavnić pravi nesrećnu petu ličnu, a i Jelovac će iz igre. Gubimo ritam. Ne možemo da izdržimo presing, kasno uvodim Tvrdića u igru i na kraju 88:91. Tri plusa sa Rusima, tri minusa sa Amerikancima. U trouglu smo drugi. Ne možemo da budemo prvi, a ni treći.
Sovjetski reprezentativci sutradan, 14 časova posle naše utakmice (glup raspored) dobijaju umorne Amerikance i postaju svetski šampioni. Mi smo ih deklasiralu u međusobnom susretu, a moramo da im gledamo u leđa. Ostaje uteha da smo izgubili od sjajnih američkih igrača – čak devetorica ih je prešlo u profesionalce.”
Tako je pisao Novosel o svojim utiscima iz dalekog Portorika …
U finalu je SSSR pobedio SAD rezultatom 105:94 (55:55).
Za najboljeg igrača šampionata izabran je bek-šuter Dragan Kićanović (sa prosekom od 20 poena po utakmici), a centar Vinko Jelovac uvršten je u najbolju petorku.
S obzirom na specifičan format takmičenja, dužni smo da razjasnimo eventualne nedoumice oko konačnog poretka ekipa.
Prvenstvo je imalo dve faze: takmičenje po grupama i finalnu rundu. U finalnu rundu automatski su se plasirali aktuelni šampion sveta Jugoslavija i domaćin Portoriko.
Ostale reprezentacije bile su podeljene u tri grupe. Po dve prvoplasirane obezbedile su plasman u finalnu rundu i to su bile sledeće selekcije: SSSR i Brazil iz A grupe, SAD i Španija iz B grupe i Kuba i Kanada iz C grupe.
U finalnoj rundi svako je igrao sa svakim i plasman se određivao prema broju bodova nakon sedmog kola.
Kako su SSSR, Jugoslavija i SAD imale isti odnos pobeda i poraza (6-1), sledeći kriterijum u određivanju plasmana bio je koš-količnik u duelima sa direktnim konkurentima.
Sovjetski Savez je u mečevima protiv Jugoslavije i SAD postigao 184, a primio 176 poena – koš-količnik 1,045. Jugoslavija je imala koš-količnik 1 (170 postignutih i isti broj primljenih poena u okršajima sa SSSR-om i SAD-om), dok su SAD ostvarile koš-količnik 0,959 – 185 datih i 193 primljenih. Tako je SSSR osvojio zlatnu, Jugoslavija srebrnu, a SAD bronzanu medalju.
Prvi igrač šampionata Dragan Kićanović (sa loptom) u meču protiv Kube. Levo je centar Željko Jerkov (FOTO: elpais.com)
San Huan, 7. jul 1974. godine: JUGOSLAVIJA – Brazil 84:60 (35:31)
Strelci za Jugoslaviju: Plećaš 14, Marović 14, Jerkov 12, Kićanović 11, Tvrdić 8, Slavnić 8, Ćosić 6, Šolman 6, Jelovac 2, Dalipagić 2 i Kapičić 1.
San Huan, 8. jul 1974. godine: JUGOSLAVIJA – Kuba 101:83 (54:44)
Strelci za Jugoslaviju: Kićanović 18, Ćosić 14, Plećaš 12, Dalipagić 12, Jelovac 9, Slavnić 9, Kapičić 6, Marović 6, Tvrdić 5, Knežević 4, Jerkov 4 i Šolman 2.
San Huan, 9. jul 1974. godine: JUGOSLAVIJA – SSSR 82:79 (45:46)
Strelci za Jugoslaviju: Kićanović 19, Ćosić 15, Slavnić 13, Jelovac 10, Šolman 9, Knežević 4, Dalipagić 4, Marović 4, Jerkov 2 i Plećaš 2.
San Huan, 11. jul 1974. godine: JUGOSLAVIJA – Portoriko 93:85 (41:31)
Strelci za Jugoslaviju: Jelovac 17, Ćosić 17, Kićanović 16, Marović 11, Šolman 10, Slavnić 7, Dalipagić 7, Plećaš 6 i Tvrdić 2.
San Huan, 12. jul 1974. godine: JUGOSLAVIJA – Kanada 102:99 (nakon produžetka, 53:39,90:90)
Strelci za Jugoslaviju: Kićanović 34, Jerkov 12, Kapičić 12, Šolman 12, Ćosić 10, Plećaš 8, Jelovac 5, Tvrdić 4, Dalipagić 4 i Marović 1.
San Huan, 13. jul 1974. godine: JUGOSLAVIJA – SAD 88:91 (50:41)
Strelci za Jugoslaviju: Kićanović 26, Ćosić 16, Šolman 16, Jelovac 12, Dalipagić 7, Slavnić 6 i Plećaš 5.
San Huan, 14. jul 1974. godine: JUGOSLAVIJA – Španija 79:71 (37:35)
Strelci za Jugoslaviju: Ćosić 16, Kićanović 15, Slavnić 14, Dalipagić 12, Jelovac 8, Plećaš 8, Kapičić 4 i Marović 2.
