Ćuprija, srpski gradić od par desetina hiljada stanovnika na ušću dveju reka Ravanice i Velike Morave, 145 kilometara jugoistočno od Beograda, već tokom šezdesetih godina prošlog veka postao je poznat u čitavoj Jugoslaviji kao mesto u kojem je atletski zanesenjak Aleksandar Petrović na zemljanim stazama duž obale od dece koja vole trčanje stvarao šampione Evrope, svetske rekordere …

Ćuprija je iznedrila 50-ak atletskih reprezentativaca, državnih rekordera. Tri najsjajnija imena ćuprijske atletske škole svakako su Vera Nikolić, Snežana Pajkić i Dragan Zdravković.

VERA NIKOLIĆ

Vera Nikolić na pobedničkom postolju 1966. godine

Dvostruka prvakinja Evrope na 800 metara, 1966. i 1971. godine, i osvajačica bronzane medalje na prvenstvu Starog kontinenta 1969. godine u Atini. Sa rezultatom 2:00,5, koji je istrčala 20. jula 1968. godine na londonskom “Kristal Palasu”, bila je svetski rekorder tačno 1084 dana. Njen rekord oborila je Nemica Hildegard Falk 1971. godine, istrčavši u Štutgartu 800 metara za 1:58,3.

Na prvenstvu Evrope u Budimpešti, sa nepunih 18 godina, 4. septembra 1966. godine prvi put je osvojila zlatnu medalju. Dva puta je rušila državni rekord – u polufinalu (2:04,2) i finalu (2:02,8). Njen rezultat u finalu bio je ujedno i rekord evropskih šampionata.

Bila je to prva zlatna medalja u istoriji jugoslovenskke atletike na velikim takmičenjima. Do Verinog najsjajnijeg odličja, Jugoslavija je imala samo tri srebrne medalje na evropskim šampionatima – Petar Šegedin na 3000 metara stiplčes 1950. godine u Briselu, Stanko Lorger na 110 metara s preponama 1958. godine u Stokholmu i Olga Gere u skoku u vis 1962. godine u Beogradu.

Iako je u Budimpešti bila najmlađi osvajač zlatne medalje, do titule je došla u maniru iskusnog rutinera. Trijumfovala je u sve tri trke, a naročito je ubedljiva bila u finalnoj trci – povela je odmah posle starta i vodeću poziciju nije ispustila do cilja.

Došle su Olimpijske igre u Meksiko Sitiju 1968. godine i čitava jugoslovenska javnost očekivala je da Nikolićeva, kao aktuelni šampion Evrope i svetski rekorder,  potvrdi dominaciju i na najvećoj sportskoj smotri. Taj pritisak je pogubno uticao na tada 20-godišnju Veru. U kva­li­fi­ka­ci­ja­ma je po­be­di­la u gru­pi sa 2:05,7, ali je u po­lu­fi­na­lu, po­sle 300 me­ta­ra, od­u­sta­la.

Po­sle debakla u Mek­si­ku tan­dem trener Pe­tro­vić – Ni­ko­lić se raz­i­šao i Vera se preselila u Zagreb, u AK “Dinamo” kod trenera Lea Lan­ga.

Veri je dugo trebalo da povrati samopouzdanje. U Ati­ni, na Evrop­skom pr­ven­stvu 1969. godine osvo­ji­la je bron­za­nu medalju.

U trećem nastupu na evropskom prvenstvu, 1971. go­dine u Helsinkiju, Nikolićeva je drugi put postala šampion Evrope. Ponovo neočekivano, kao i prvi put, jer je neposredno pre takmičenja Falk oborila njen svetski rekord i bila označena kao glavni favorit za prvo mesto.­

Ali u fi­na­lu Fal­ko­va se po­sle 180 me­ta­ra sa­ple­la i pa­la, pre­ko nje i dru­ga ve­li­ka fa­vo­rit­ki­nja Hof­maj­ster iz Istočne Nemačke, tako da je Vera kroz cilj pro­šla pr­va u vre­me­nu no­vog dr­žav­nog, no­vog re­kor­da evrop­skih pr­ven­sta­va i dru­gog re­zul­ta­ta svih vre­me­na – 2:00,0.

– Bila sam savršeno pripremljena za tu trku – prićala je kasnije Vera Nikolić. – Sve vreme sam bila maksimalno skoncentrisana i od starta do cilja sam vladala situacijom. Lang me je uoči starta posavetovao da ne idem u prvu stazu, jer zbog gužve mogu da padnem. Upravo to se desilo mojim protivnicama, već na nekih 200 metara od starta, a ja sam preskočila preko njih i glatko trijumfovala sa okruglih 2:00,0. Pobedila bih sigurno i da se to nije desilo, verujem da bih čak trčala i ispod dva minuta, jer sam bila toliko spremna i toliko sam želela tu pobedu da jednostavno nisam mogla da omanem.

Nemci su osporavali Verin trijumf, a ona im je dala priliku da biraju mesto i vreme revanša. Izabrali su miting u Zapadnom Berlinu. Revanš im nije uspeo – Vera je opet pobedila.

– Trčali smo u deset sati uveče. Stadion je bio pun: 15 hiljada naših i dvostruko više Nemaca. Falkova je krenula silovito, činilo mi se posle 400 metara da više neću moći da je pratim, a upravo na toj deonici, između 400 i 500 metara su bili naši ljudi. U trenutku pomislim – ne smem da ih razočaram, pa krenem na sve ili ništa, a ta podrška sa tribina ulije mi još veću snagu  i na 600 metara sam već bila sigurna u pobedu.

Iste godine Vera je na Mediteranskim igrama u Izmiru uzela dva zlata za Jugoslaviju – na 800 i 1500 metara. Na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine osvojila je peto mesto sa novim državnim rekordom 1:59,5, i to je bio poslednji veliki rezultat najuspešnije atletičarke Jugoslavije svih vremena.