Splitski Hajduk je tokom svoje istorije igrao po jedno polufinale Kupa pobednika kupova i Kupa UEFA i nekoliko puta se našao u četvrtfinalu nekog od evropskih klupskih takmičenja. Često je, dakle, bio na pragu ulaska u samu završnicu.

Koliko je zaista bio blizu ostvarenju podviga i osvajanju nekog evropskog trofeja, to naravno niko pouzdano ne zna, ali mnogi navijači splitskog kluba reći će da su njihovi miljenici najveću priliku propustili protiv nemačkog prvaka Hamburgera u Kupu šampiona (preteči današnje Lige šampiona) u sezoni 1979/80.

Svaki put kada je eliminisan, Hajduk je jednu utakmicu dvomeča odigrao sjajno, a drugu očajno. Jedino se za duele sa HSV-om može reći da “bili” nisu prošli dalje iako su oba puta nadigrali rivala i u Hamburgu i Splitu stvorili više izglednijih prilika za gol.

Pa krenimo redom. Palimo našu vremensku mašinu i vraćamo se u mart 1980. godine …

Kao šampion Jugoslavije u sezoni 1978/79, Hajduk je bio jugoslovenski predstavnik u najelitnijem evropskom klupskom takmičenju – Kupu šampiona. Nakon rutinskog prolaza turskog Trabzonspora (oba puta po 1:0) i danskog Vejlea (3:0 u gostima i onda malo opuštanje u Splitu – 1:2) u jesen 1979. godine, Splićani su voljom žreba u četvrtfinalu za protivnika dobili moćni Hamburger SV. Prva utakmica bila je na programu 5. marta 1980. godine na “Folksparkstadionu” u Hamburgu, revanš dve nedelje kasnije – 19. marta na splitskom Poljudu.

Šta se znalo o nemačkoj ekipi pre dvomeča? Četvorostruki prvak Nemačke i trostruki pobednik nacionalnog kupa, osvajač Kupa pobednika kupova 1977. godine. Ekipu su činili iskusni igrači, blizu svojim tridesetim. Takođe, u odnosu na Hajduk, prednjačili su u visini, sa pet-šest igrača viših od 185 centimetara.

U svojim redovima imali su čak trojicu igrača bez kojih u to vreme nije mogla da se zamisli reprezentacija SR Nemačke – desnog beka Manfreda Kalca, vezistu Feliksa Magata i korpulentnog 188 centimetara visokog centarfora Horsta Hrubeša.

Kao da to nije bilo dovoljno, dodatnu brigu treneru Hajduka Tomislavu Iviću zadavao je najbolji fudbaler Evrope po izboru “Frans futbola” za 1978. i 1979. godinu omaleni Englez Kevin Kigen, popularni “moćni miš”, koji je od 1977. godine nastupao za klub iz nemačkog lučkog grada.

Događaj je tako hteo da Hajduk protiv sebe ima čak trojicu “hajdukovaca” – trener HSV-a bio je Branko Zebec, koji je 1973. godine kao prvi strateg splitskih “bilih” odveo ovaj klub prema do tada najvećem evropskom klupskom uspehu – polufinalu Kupa pobednika kupova. Zebecov pomoćnik bio je Aleksandar Ristić, igrač Hajduka između 1966. i 1971. godine. Za Hamburger je nastupao Ivan-Iko Buljan, kapiten i legenda Hajduka, čovek koji je u periodu između 1967. i 1977. godine odigrao blizu 200 zvaničnih utakmica za splitski klub.

Na dan prve utakmice, 5. marta, trener Ivić se odlučio za hrabar potez – umesto Ivana Budinčevića, prvog i neprikosnovenog čuvara mreže u Hajdukovoj šampionskoj 1978/79 sezoni, na gol je postavio Ivana Pudara, golmana mlade reprezentacije Jugoslavije, koji je tek nekoliko dana ranije, u prvenstvenom meču protiv Osijeka (0:0) ubeležio prvi seniorski nastup za Hajduk. Iskusni trenerski vuk je odlučio da zbog nešto lošije forme Budinčevića ostavi na klupi, a u vatru gurne Pudara sa nepunih 19 godina!

Iako je bio početak marta, tih dana u Hamburgu je padao sneg i bilo veoma hladno. Temperatura je pred početak utakmice u 20 časova pala ispod nule, pa se igralište pretvorilo u veliku ledenu ploču. Zato su svi igrači Hajduka istrčali u crnim hulahopkama ispod šorceva i kopačkama posebno pripremljenim za ovakav teren.

Gosti su u meč ušli bojažljivo, bez agresije, sa prevelikim strahopoštovanjem prema protivniku. Kao rezultat takvog pristupa, HSV je u nekoliko navrata mogao do vođstva. Sigurno najveću priliku domaćini su propustili u 23. minutu kada je Boro Primorac akrobatskim “makazicama” sa same gol-linije loptu koju je poslao Vili Rajnman izbio u polje.

Hajduk je pod Ivićem igrao sa zadnjom linijom odbrane povučenom što bliže centru igrališta, koja je takvim postavljanjem napadače protivničke ekipe često lovila u ofsajd-zamku. Bila je to taktika koja je uspevala ukoliko su poslednji igrači odbrane bili maksimalno koncentrisani. U suprotnom, to je bio dvosekli mač …

Zlatko Vujović se četiri puta našao u šansi za pogodak

Jedini gol na utakmici postignut je posle isteka 45. minuta prvog poluvremena, u sudijskom vremenu, upravo iz jedne situacije koja je “mirisala” na ofsajd u kojem se našao Kigen, ali sudije se nisu oglasile … Brzonogi Englez se sjurio sa levog krila i poslao prizemnu loptu prema ivici peterca. Pudar je krenuo sa gol-linije, bacio se i šakama poklopio loptu, a na njega je naleteo snažni Hrubeš. Lopta se od Pudara otkotrljala do Kaspara Memeringa koji je kratko produžio do usamljenog Rajnmana i to je bilo 1:0!

Prekršaj nad golmanom?!

Glavni sudija meča, da ne zaboravimo, bio je Škot Jan Fut.

Tek što se krenulo sa centra, stopostotna prilika za Hajduk! Ivan Gudelj je poslao sjajnu loptu prema napred i odjednom se pred Zlatkom Vujovićem pojavio brisani prostor. Defanzivci HSV-a nisu mogli da prate njegov trk, činilo se da je to matna pozicija za domaćina, ali to nije mislio golman Rudi Kargus, koji je sjajnom reakcijom spasao svoju mrežu.

Isti igrač je u drugom poluvremenu još tri puta mogao da se proslavi. U 55. minutu je na centaršut Gudelja sa levog krila glavom u trku sa šest metara gađao prema Kargusu. Igrao se 82. minut kada je Mladen-Kemo Bogdanović sa suprotne strane poslao prizemnu loptu prema prvoj stativi, a Vujović mašio čitav gol sa tri metra. U samom finišu susreta Vujović je na pas Gudelja sebi lepo stvorio prostor za šut, bila je to povoljna pozicija sa nekih 14-15 metara, ali napadač Splićana ponovo je traljavo šutirao.

Ivica Šurjak je u dva navrata pokušao iz slobodnog udarca sa velike udaljenosti da iznenadi Kargusa. Drugi put zamalo i da mu uspe, golman domaćih se okliznuo, lopta mu se izmigoljila iz ruku i liznula stativu.

Gosti su u drugom poluvremenu potpuno preuzeli kontrolu igre i bili znatno bolji rival kada su se i dogodile opisane tri velike Zlatkove prilike. Odbrana “bilih” je iz minuta u minut postajala sve sigurnija. Kigen je u početku pravio veliki nered u odbrani Hajduka, ali ga je Šime Luketin kasnije potpuno zauzdao, pa ni Hrubeš više nije dobijao upotrebljive lopte. Jedini propust Hajdukove defanzivne linije dogodio se u 86. minutu kada je nakon slobodnog udarca Kigena sa leve strane, Ditmar Jakobs iz neposredne blizine šutirao ka golu Splićana, ali je Pudar mačijim refleksom spasao siguran pogodak.

Nakon utakmice treneri i igrači obe ekipe bili su zadovoljni. Zebec je konstatovao kako se njegova ekipa nakon perioda lošije igre i rezultata vraća u formu, dok je samouvereni Šurjak izjavio kako je Hajduk već jednom nogom u polufinalu Kupa šampiona. Kigen se žalio na grubost Hajdukovih igrača, Pudar je tvrdio kako je bio fauliran pre gola, a najzanimljivije (i najpoštenije) bilo je Hrubešovo priznanje da se ne bi bunio i da je sudija poništio gol zbog prekršaja nad golmanom.

PRVA ČETVRTFINALNA UTAKMICA KUPA ŠAMPIONA U FUDBALU, 5. mart 1980. godine

HAMBURGER SV – HAJDUK 1:0 (1:0)

“Folksparkstadion” u Hamburgu. Gledalaca: oko 60 hiljada. Sudija: Jan Fut (Škotska). Žuti kartoni: Ditmar Jakobs (HSV), Šime Luketin, Mišo Krstičević i Zlatko Vujović (Hajduk). Strelac: Vili Rajnman u 45. minutu.

HSV: Rudi Kargus, Manfred Kalc, Ditmar Jakobs, Peter Nogli, Kaspar Memering, Džimi Hartvig, Holger Hijeronimus, Feliks Magat, Kevin Kigen, Horst Hrubeš i Vili Rajnman.
HAJDUK: Ivan Pudar, Šime Luketin, Boro Primorac, Vedran Rožić, Dražen Mužinić, Ivan Gudelj, Mišo Krstičević, Ivica Šurjak, Boriša Đorđević, Zlatko Vujović i Zoran Vujović (Mladen Bogdanović).