Sve je te 1982. godine ličilo na leto velikog sportskog nezadovoljstva. Prvo smo u junu na Svetsko prvenstvo u Španiju sa velikim očekivanjima ispratili naše fudbalere. Nakon briljantno odigranih kvalifikacija i prvog mesta u grupi ispred Italije, pričalo se o sjajnoj generaciji koja je najzad spremna za najveća dela, a trenerski mag Miroslav Blažević, u svom prepoznatljivom maniru “što na umu, to na drumu”, najavljivao je šampionsku titulu …

Epilog: Jugoslavija nije prošla grupu sa Španijom, Severnom Irskom i Hondurasom. Bruku nije mogla da spere ni činjenica da je “plave” u duelu sa domaćinom šampionata Španijom teško oštetio danski sudija Sorensen svirajući penal za “crvenu furiju”, iako je prekršaj bio barem pola metra izvan 16 metara.

Nekako je sportska javnost uspela da prežali ovaj neuspeh i baterije optimizma napuni za novi sportski spektakl – svetsko vaterpolo prvenstvo u ekvadorskom Gvajakilu. Jugoslovenski tim je u Južnu Ameriku otputovao kao zvanični olimpijski vicešampion iz Moskve 1980. godine i trećeplasirani sa prethodnog svetskog prvenstva u Zapadnom Berlinu 1978. godine.

I onda novi šok! Poraz ovamo, poraz onamo i Jugoslavija je prvenstvo završila tek na sedmom mestu. Slabu utehu je donela činjenica da je za najboljeg igrača šampionata zvanično izabran reprezentativac splitskog POŠK-a Milivoj Bebić, ujedno i najbolji strelac takmičenja sa 31 pogotkom.

Samo nedelju dana nakon završetka šampionata sveta u vodenim sportovima u Ekvadoru, u susednoj Kolumbiji počinjalo je Deveto prvenstvo sveta za košarkaše. Selektor Ranko Žeravica na daleki je put poveo kombinovani tim, sastavljen od iskusnih asova koji su se naosvajali trofeja i medalja i mladih lavova koji su tek stupali na veliku košarkašku scenu.

Košarkaška reprezentacija Jugoslavije pred Svetsko prvenstvo 1982. godine (stoje sleva): selektor Ranko Žeravica, Zufer Avdija, Željko Jerkov, Ratko Radovanović, Andro Knego, Rajko Žižić i Aleksandar Petrović. Čuče sleva: Boban Petrović, Zoran Radović, Mirza Delibašić, Dragan Kićanović, Peter Vilfan i Dražen Dalipagić.

Zuferu Avdiji, Zoranu Radoviću (obojica iz Crvene zvezde) i Aleksandru Petroviću (Cibona) bilo je ovo debitantsko takmičenje u dresu najbolje reprezentacije Jugoslavije. Od košarkaških genijalaca, u sastavu su bili Dragan Kićanović, Dražen Dalipagić i Mirza Delibašić, ali odsustvo prvog centra Krešimira Ćosića i glavnog plejmejkera Zorana-Moke Slavnića ulivali su izvesnu bojazan da će košarkaši proći kao njihove kolege fudbaleri i vaterpolisti. Odsustvu optimizma doprineli su obeshrabrujući porazi na pripremnim turnirima, jedan i od selekcije Kanade sa kojom su “plavi” igrali u grupi. Da li će izabrani košarkaši dostojno braniti ugled reprezentacije koja je u tom trenutku bila zvanični svetski i olimpijski šampion i finalista poslednjeg Evropskog prvenstva?

“Plavi” su smešteni u Grupu C, zajedno sa Čehoslovačkom, Urugvajom i Kanadom. Utakmice su igrane u Bukaramangi, na 959 metara nadmorske visine.

Jugoslavija je takmičenje počela 15. avgusta 1982. godine ubedljivim trijumfom nad tradicionalno neugodnim Čehoslovacima sa njihovim najboljim igračem – 215 centimetara visokim centrom Jaroslavom Skalom.

Prvo poluvreme je još bilo povuci-potegni (46:40) za naše, da bi u nastavku Željko Jerkov i Rajko Žižić u džep stavili Skalu, a Dragan Kićanović (ukupno 22 poena), Ratko Radovanović (19 poena, šut iz igre 9/9, slobodna bacanja 1/1) i Dražen Dalipagić (20) uspešno rešetali protivnički koš. Prednost Jugoslavije je rasla iz minuta u minut da bi pet minuta pre kraja iznosila maksimalnih 33 razlike – 88:55. Selektor Žeravica je tada povukao ručnu i na parket ubacio mlađe snage. Konačan rezultat: 101:80.

Ništa bolje nisu narednog dana prošli ni prvaci Južne Amerike – Urugvajci, koji su poraženi sa 101:77. Žeravica je iznenadio startnom petorkom Peter Vilfan, Zoran Radović, Zufer Avdija, Andro Knego i Boban Petrović. Kada je Aleksandar Petrović zamenio Vilfana, naš tim je zaigrao agresivnu odbranu sa elementima presinga za koju rival nije imao odgovor, pa je na semaforu ubrzo pisalo: 31:19 za Jugoslaviju. Meč je praktično odlučen u prvom delu, na odmor se otišlo sa prednošću “plavih” od 20 poena – 54:34.

U 24. minutu, kod vođstva naših 61:46, Vilfan je izazvao incidentnu situaciju udarivši najefikasnijeg protivničkog igrača Vilfreda Bruna Ruiza (34 poena). Naš bek se nakon meča pravdao da je slučajno zakačio Urugvajca u pokušaju da izađe iz protivničkog bloka. Kako bilo, sudije su Vilfana isključile iz igre, a tehnička komisija Fibe je našeg beka kaznila jednom utakmicom neigranja.

Srećom, to nije uticalo na rezultat. Najefikasniji u našim redovima bio je Avdija sa 24 poena, a sledili su ga Kićanović (16) i Boban Petrović (15).

Naše je već 17. avgusta čekao odlučujući meč u grupi, susret sa Kanadom, jer je pobednik nosio dva boda u polufinalnu grupu. Problem je predstavljalo neigranje kažnjenog Vilfana, koji je bio neophodan u ratničkoj utakmici koja se očekivala.

Za razliku od susreta sa Urugvajom, Žeravica nije želeo da rizikuje pa je startovao sa starijom petorkom – Kićanović, Delibašić, Dalipagić, Jerkov i Knego. Naši su tokom prvog dela iskusno odolevali provokacijama i oštrijoj igri protivnika i stalno bili u rezultatskoj prednosti.

Temperamentni Stjuart Grendžer, kasniji bek NBA ekipa Klivlenda, Atlante i Njujorka, u 15. minutu je grubo uleteo u Kićanovića i zaradio isključenje, što je označilo minute i minute pauze, koje su pretile i definitivnim prekidom susreta. Naime, nervoza sa terena prenela se i na tribine, pa je jedan tvrdi predmet pogodio brazilskog sudiju Ramosa u glavu.

Nakon čekanja od skoro pola sata, igrači su se ipak vratili na parket, a u nastavku je briljirao Boban Petrović, koji je u odbrani zaustavio najboljeg protivničkog igrača, buduće krilo Filadelfije i Atalante Lea Rautinsa (do kraja meča ubacio samo dva poena), dok je u napadu sjajno zamenio Dalipagića i ubacio 17 poena iz samo devet šuteva, uz sedam uhvaćenih lopti.

“Plavi” su prvo poluvreme rešili u svoju korist – 50:39, a u nastavku su imali i plus 15 (62:47).

Kanađanin Džerald Kazanovski je u poslednjem minutu nasrnuo na Delibašića, ponovo se stvorila gužva na terenu, pa je i policija morala na parket da bi smirila strasti.

Sve u svemu, bila je to važna pobeda Jugoslavije rezultatom 88:78. A da bez starca nema udarca potvrdili su izudarani Kićanović i Delibašić koji su ubacili po 20 poena.

“Plavi” su kao prvoplasirana ekipa C grupe u novoformiranu polufinalnu grupu poneli dva boda. Po dva boda preneli su i pobednici A i B grupe, Španija i Sovjetski Savez. Reprezentacija Španije, koja je na prvenstvo došla kao zamena za Italiju, čiji je savez otkazao učešće zbog domaćeg prvenstva i zahteva sponzora, priredila je iznenađenje trijumfom (109:99) u grupi nad nacionalnim timom SAD, četvrtim učesnikom polufinalne grupe. Preostale tri ekipe u polufinalnoj grupi bile su Kanada, Australija i Kolumbija, koja je kao domaćin obezbedila direktno učešće u ovoj fazi takmičenja. Utakmice su održane u Kaliju, na 1.018 metara nadmorske visine.

Jugoslavija je prvu utakmicu igrala 20. avgusta protiv selekcije SAD, sastavljene od košarkaša iz koledž ekipa. “Plavi” bi u slučaju trijumfa već tada bili jako blizu osvajanju jednog od prva dva mesta u grupi, koje bi im obezbedilo meč za zlatnu medalju.

Međutim, usledio je neugodan poraz – 81:88 (46:55). Naši su loše reagovali na agresivnu, brzu i snažnu košarku koju su prezentovali američki studenti. Centri su u prvom poluvremenu pod obručima uhvatili samo šest lopti i tokom čitavog meča postigli samo 15 poena – Knego osam i Jerkov sedam, dok se Radovanović i Žižić nisu čak ni upisali u strelce. Dalipagić je u prvih 20 minuta imao šut 3/10, izostao je i Delibašićev košgeterski učinak (tri pogotka iz prvih 11 pokušaja), i samo je Kićanović bio na nivou svog renomea (24 poena).

Zračak nade pojavio se sedam minuta pre kraja meča kada je Jugoslavija povela sa 76:74, ali su Amerikanci na krilima Mičela Lija Viginsa (18 poena), Glena Riversa (18) i Antoana Kara (16) serijom 14:5 došli do dragocene pobede, a nas gurnuli u probleme jer je već sledećeg dana sledila utakmica protiv Španije koja je i definitivno mogla da nas izbaci iz borbe za zlatnu medalju. “Plavi” su još i dobro prošli protiv Amera s obzirom da su imali šut iz igre 28/68 (41 odsto) prema 36/67 (54 odsto) protivnika i da su potpuno nadskakani, uhvativši samo 15 lopti, čak 11 manje od rivala.

Dakle, Španija! Trebalo je brzo zaboraviti prošli meč i savladati “crvenu furiju”, po mogućstvu sa najmanje devet poena razlike da bi se ostalo sa dobrim šansama za finale. Ali Španija nije bilo ko. Španija je u grupnoj fazi pobedila SAD, najviše zahvaljujući fenomenalnom strelcu San Epifaniju koji je postigao 28 poena, šutirajući 8/9 sa linije slobodnih bacanja i 10/10 iz igre!

Nakon rastrzanog uvoda utakmice u kojem su se Španci bolje snašli, naši su polovinom prvog poluvremena počeli da igraju kako umeju, pa su u 12. minutu stigli do dvocifrene prednosti – 36:26.

Ali u 15. minutu nastali su problemi kada je Žeravica zbog četvrte lične greške morao na klupu da povuče do tada sjajnog Jerkova. Dva Fernanda – Martin i Romaj, preuzela su prevlast pod obručima, pa su Španci do odmora prepolovili rezultatski deficit – 49:54.

Naši su nastavak utakmice započeli znatno agresivnije u odbrani, što im je omogućilo mnogo lakih poena iz kontranapada. Jugoslavija je u 33. minutu povela sa 89:74, nedugo zatim i sa 93:76, a meč je završen trijumfom od 17 razlike – 108:91. Ostvarena su oba zacrtana cilja – pobeđen je nezgodan rival i to sa više od devet poena razlike. Kićanović i Radovanović su nemilosrdno punili koš rivala (obojica po 26 poena), a dvocifreni su bili još Dalipagić (16), Jerkov (15) i Delibašić (13).

Usledio je dan pauze pa 23. avgusta košarkaški klasik sa Sovjetskim Savezom, koji nas je porazio u finalu Evropskog prvenstva godinu dana ranije. Sa “Zbornajom komandom” imali smo 4:2 skor u pobedama na prošlim svetskim prvenstvima, a čak dva puta smo ih porazili na prethodnoj svetskoj košarkaškoj smotri u Manili 1978. godine – prvi put u predtakmičenju, drugi put u borbi za zlatnu medalju.

Trijumf nam je donosio finale, a čak i poraz bi nam omogućio borbu za zlatnu medalju ukoliko bi do kraja dobili sve preostale susrete, uz uslov da SSSR pobedi i Španiju i SAD, a Španci pobede Kanađane.

Prvih desetak minutak susreta bilo je kao iz snova, poveli smo 28:14, ubrzo i 34:20. Naš najbolji igrač Radovanović (14 poena u prvih 13 minuta) morao je tada na klupu zbog tri lične greške. Boban Petrović i Vilfan nisu najbolje zamenili startere, mnogo su grešili, pa su iskusni Sovjeti na odmor otišli sa za njih podnošljivim zaostatkom od šest poena – 46:52.

Veliki rezultatski preokret desio se između 22. i 30. minuta. Jugoslavija je povela sa 58:49, ali je onda rival serijom 22:6 stigao do 71:64, veoma brzo i do dvocifrene prednosti – 79:68! Šansa za povratak ukazala se u finišu susreta kada su zbog pet ličnih grešaka iz igre morala dva najefikasnija košarkaša Sovjetskog Saveza Vladimir Tkačenko i Anatolij Miškin, ali prednost protivnika je samo malo okrnjena. Konačan rezultat: 99:94 za SSSR.

Šta se desilo posle onako dobro odigranog prvog poluvremena, naročito prvih desetak minuta? Selektor Žeravica i igrači žalili su se posle utakmice na neobičan sudijski kriterijum koji je favorizovao agresivnu igru Sovjeta u prvoj polovini drugog dela. Pominjala se i reč “krađa” …

Rival je imao čak šestoricu igrača sa dvocifrenim učinkom – Miškina (20), Tkačenka (19), Jovajšu (16), Homičusa (12), Tarakanova (10) i Valtersa (10), dok su u redovima naše ekipe to postigli samo Kićanović (28), Dalipagić (18) i Radovanović (16). Valdemaras Homičus je osim poenterskog imao i veliki defanzivni doprinos u trijumfu svoje ekipe jer je u drugom poluvremenu zaustavio šuterski raspoloženog Kićanovića.

Nakon dana pauze sledio je jači trening 25. avgusta, susret sa nejakom Kolumbijom, koja se kao domaćin turnira direktno plasirala u polufinalnu grupu i po kvalitetu nije predstavljala ozbiljniju pretnju drugim selekcijama.

Ali tako nije izgledalo na parketu. Žeravica je meč počeo petorkom Kićanović, Aleksandar Petrović, Avdija, Knego i Radovanović, koja nije stvorila prednost. Rezultat je u 13. minutu bio izjednačen – 30:30. Ni izmene nisu donele promenu i tek je petorka Radović, Žižić, Vilfan, Boban Petrović i Dalipagić u 23. minutu došla do plus devet – 54:45.

Temperamentni Kolumbijci, nošeni frenetičnom podrškom preko 17 hiljada gledalaca, nisu birali sredstva u pokušajima da dostignu prednost “plavih”, pa je Kićanović u jednom duelu dobio snažan udarac u vilicu. Kombinacija košarke i borilačkih sportova pomogla je domaćinima da se iz zaostatka od 22 primaknu na minus od samo šest poena – 78:84. Upalila su se svetla za uzbunu i Žeravica je prvi put sa klupe digao Jerkova, koji je svojim iskustvom i čvrstinom u odbrani uveo utakmicu u mirnu završnicu, do konačnih 97:88 (50:45).

Najefikasniji u našim redovima bili su Vilfan (20 poena), Boban Petrović (14), Kićanović (13) i Radovanović (11). Dalipagić (6) je imao malu minutažu, dok Delibašić nije ni ulazio u igru.

Kako je SSSR sa 106:93 savladao Španiju, “plavi” su i nakon ovog kola bili u igri za veliko finale.

Jugoslavija je u svojoj poslednjoj utakmici u okviru polufinalne grupe, odigranoj 26. avgusta, sa 105:91 (61:37) pobedila Australiju. Petorka Kićanović, Delibašić, Dalipagić, Jerkov i Radovanović prosto je deklasirala “kengure” u prvom poluvremenu, pa je ostatak susreta protekao u rutinskom održavanju prednosti. Kićanović (27) i Dalipagić (27) zajedno su postigli više od polovine poena Jugoslavije.

Trebalo je još samo da istog dana SSSR pobedi SAD i da se u Kaliju reprizira finale prethodnog mondobasketa u kojem su se sastali “plavi” i “Zbornaja”.

Ali do toga nije došlo – Sjedinjene Države su rezultatom 99:93 (51:42) bile bolje od Sovjetskog Saveza. U situaciji kada su mogli da biraju rivala u borbi za zlatnu medalju, Sovjeti su, valjda traumatizovani lošim iskustvima iz Manile 1978. godine i Moskve 1980. godine, između Jugoslovena i Amerikanaca odabrali ove druge. Lukavi strateg Aleksandar Gomeljski svoja dva najefikasnija igrača na turniru Miškina i Tkačenka držao je na klupi čitavo prvo i nekoliko minuta drugog poluvremena, pa su njih dvojica zajedno meč završili sa samo osam poena. Čak je pristojnu minutažu dao i debitantu Arvidasu Sabonisu, tada golobradom mladiću od nepunih 18 godina.

Žeravica je pre kraja susreta napustio dvoranu “Koliseo El Pueblo” u Kaliju ubeđen da Sovjeti kalkulišu. Svi naši košarkaši bili su istog uverenja. Neki su se prisetili i Manile četiri godine ranije kada je Jugoslavija bila u sličnoj situaciji da bira rivala u finalu. Tada su “plavi” porazom od Brazila u polufinalnoj grupi mogli da sa istim protivnikom zaigraju i u finalu, ali to nisu učinili, pa su u okršaj za zlatnu medalju morali na Sovjetski Savez …

Ipak, naši košarkaši nisu smeli da dovedu sebe u poziciju da zavise od drugih. Da su u susretima sa SSSR-om i SAD-om ostvarili barem jednu pobedu, igrali bi veliko finale.

Ovako, Jugoslavija je morala u borbu za bronzanu medalju protiv Španije, 28. avgusta 1982. godine.

Nalik nekim ranijim susretima, “plavi” su maestralno odigrali prvih desetak minuta susreta i u 12. minutu poveli sa 21 poenom razlike – 43:22. Poluvreme je završeno našim vođstvom od 60:43. Na ruku našima išlo je isključenje španskog beka Huana Antonija Korbalana koji je nesportski nasrnuo na mučenog Kićanovića, čoveka koji se nadobijao batina na ovom prvenstvu.

Ipak, nije moglo bez drame. U poslednji minut utakmice ušlo se sa dvocifrenom prednošću Jugoslavije – 119:109. “Plavi” su se upustili u neobjašnjivu jurnjavu sa Špancima i brzo završavali napade, pa su ovi serijom 7:0 došli na minus od samo tri poena četiri sekunde pre kraja. Tada je Radovanović pod košem faulirao Kandida Sibilia, omogućivši španskom reprezentativcu da šutira sa linije za slobodna bacanja. Prvo je pogodio za 119:117, dok je drugo namerno promašio u nadi da će loptu prihvatiti neko od njegovih saigrača. Srećom, Knego je fenomenalnim skokom uhvatio loptu i iznudio prekršaj. Loptu sa strane izveo je Kićanović, dobacio je Praji Dalipagiću koji je samo sačekao istek vremena …

Sovjetski Savez je nakon osam godina ponovo postao svetski šampion trijumfom u finalu nad SAD rezultatom 95:94 (47:49). Sovjeti su u poslednji minut ušli sa prednošću od šest poena (95:89). Agresivni Amerikanci su serijom 5:0 došli na poen zaostatka da bi njihov bek Glen Rivers mogao da se proslavi u poslednjoj sekundi, ali je lopta nakon njegovog šuta odskočila od obruča i završila u Tkačenkovim rukama.

Dragan Kićanović je bio prvi košgeter šampionata sa 190 poena. Bek italijanskog Skavolinija bio je i prvi strelac druge faze takmičenja (mečevi polufinalne grupe i utakmica za medalju) sa 136 poena, uz neverovatnih 70 odsto šuta iz igre (51/73) i 34/35 sa linije slobodnih bacanja!

Kića je uvršten i u najbolju petorku, gde se našao u društvu Glena Riversa (SAD), Huana Antonija San Epifanija (Španija), Vladimira Tkačenka (SSSR) i Anatolija Miškina (SSSR).

Bilo je ovo poslednje takmičenje Mirze Delibašića i Željka Jerkova u reprezentativnom dresu, kao i Ranka Žeravice na mestu selektora. Nacionalni tim na Evropskom prvenstvu 1983. godine vodio je Đuzepe-Pino Đerđa …

SVI REZULTATI JUGOSLAVIJE NA SP 1982 U KOLUMBIJI

GRUPA C:

15. avgust 1982. godine: JUGOSLAVIJA – Čehoslovačka 101:80 (46:40)
16. avgust 1982. godine: JUGOSLAVIJA – Urugvaj 101:77 (54:34)
17. avgust 1982. godine: JUGOSLAVIJA – Kanada 88:78 (50:39)

Grupa C – konačna tabela

POLUFINALNA FAZA

20. avgust 1982. godine: JUGOSLAVIJA – SAD 81:88 (46:55)
21. avgust 1982. godine: JUGOSLAVIJA – Španija 108:91 (54:49)
23. avgust 1982. godine: JUGOSLAVIJA – SSSR 94:99 (52:46)
25. avgust 1982. godine: JUGOSLAVIJA – Kolumbija 97:88 (50:45)
26. avgust 1982. godine: JUGOSLAVIJA – Australija 105:91 (61:37)

Polufinalna grupa – konačna tabela

NAPOMENA: U tabelu je uključen i rezultat utakmice sa Kanadom u grupi.

UTAKMICA ZA TREĆE MESTO

28. avgust 1982. godine: JUGOSLAVIJA – Španija 119:117 (60:43)