Sarajevo je svoju prvu titulu šampiona Jugoslavije u fudbalu osvojilo u sezoni 1966/67. Igrači u bordo-belim dresovima uzeli su prvo mesto sa osvojena 42 boda, dva više od drugoplasiranog zagrebačkog Dinama.

Predstavljajući naš fudbal u Kupu evropskih šampiona naredne sezone, Sarajlije su u prvom kolu eliminisale kiparski Olimpijakos. U Nikoziji je bilo 2:2, a u revanšu na “Koševu” 3:1 za domaćine.

U drugom kolu čekao ih je Mančester Junajted, čuvene “Bezbijeve bebe”, koje su nešto kasnije tokom te sezone donele prvi trofej namenjen šampionu Evrope u Englesku.

Glavne zvezde ekipe iz Mančestera bile su Nobi Stajls i Bobi Čarlton, članovi engleske jedanaestorice koja je u finalu Svetskog kupa 1966. godine pobedila SR Nemačku sa 4:2, kao i 21-godišnji Irac Džordž Best, najbolji igrač Evrope za 1968. godinu.

Ali, ni Sarajevo u megdan nije ušlo spuštenih gaća i bez skrivenih aduta. Na golu je bio stameni Refik Muftić, a imena Fahrudina Prljače, Mirsada Fazlagića, Seada Jesenkovića, Svetozara Vujovića, Boška Antića, Milenka Bajića, Boška Prodanovića i Sretena Šiljkuta ulivala su strahopoštovanje svim rivalima.

Ono što je Best bio za Mančester Junajted, to je Vahidin Musemić predstavljao Sarajevu – rasni strelac, stalna pretnja za golmane.

Musemić je u to doba pružao igre karijere, pa nije slučajno što se našao i u sastavu reprezentacije Jugoslavije koja je 1968. godine postala vicešampion Evrope.

Na stadionu “Koševo” 15. novembra 1967. godine okupilo se blizu 40 hiljada gledalaca. Bila je to fantastična uvertira za najznačajniji meč u klupskoj istoriji Sarajeva, prvi duel sa Mančester Junajtedom.

U samo šest minuta meča zabeležena su dva detalja koja su možda i odredila epilog čitavog dvomeča.

Nezadrživi Musemić se u 24. minutu oslobodio čuvara Bila Folksa i šutirao ka golu gostiju. Golman Aleks Stepni nije sasvim obuzdao loptu, ona mu se nekako izmigoljila i krenula ka praznoj mreži.

Stepni se ponovo bacio za njom, uhvatio na samoj gol-liniji i odmah poslao u polje. Igrači Sarajeva i domaći navijači su digli ruke smatrajući da je lopta čitavim obimom prešla gol-liniju, ali tako nije mislio glavni delilac pravde Italijan Frančesko Frančeskon.

U 29. minutu Prodanović je dobio jak udarac u koleno, pa je zbog povrede ligamenata morao da napusti teren. S obzirom da tada još nije postojalo pravilo zamene igrača, Sarajevo je bilo prinuđeno da do kraja susreta igra sa desetoricom. Zbog ove povrede, napadač domaćih je propustio čitavu sezonu.

Uprkos tome, jugoslovenski predstavnik se nije povukao, već je hrabro navaljivao ka golu “crvenih đavola”, koji su se trudili da pasivizuju igru. U novinarskim notesima zabeleženo je par obećavajućih pokušaja Sarajeva, od kojih je najozbiljniji bio Fazlagićev topovski šut u 74. minutu, ali su mreže oba gola do kraja ipak ostale netaknute.

Naravno, izabranici trenera Ibre Biogradlića i navijači znali su da im je ovakav rezultat značajno umanjio šanse za prolaz dalje, ali u Mančester niko nije poneo belu zastavu.

Na legendarnom “Old Trafordu”, 30. novembra, pred oko 62 hiljade gledalaca, sudarila su se dva koncepta igre.

Na jednoj strani, ekipa Sarajeva sporije je gradila napad, uz puno kontakata lopta je išla od noge do noge. Igrači Mančestera na drugoj strani nisu mnogo filozofirali – čim bi osvojili loptu dugim pasovima prema krilima preskakali su sredinu terena i brzo dolazili u zonu šuta.

Domaćini su, kao i u prvom meču, bili beskompromisniji u duel-igri, uvek na granici između muške igre i grubosti, što je tolerisao francuski arbitar Rože Mašin.

U jednom od klasičnih napada Mančestera, brzonogi desni bek Šej Brenan je u 11. minutu sa krila poslao upotrebljivu loptu u šesnaesterac. Frensis Barns je šutirao glavom, golman Muftić je kratko odbio loptu na nogu Džona Astona, koji je iz neposredne blizine doneo vođstvo domaćinima.

Sarajevo je neustrašivo napadalo, ali je nedostajao završni potez.

Na drugoj strani, Best je pokazao zašto je sledeće godine proglašen najboljim igračem Evrope. Golman Stepni je posle uspešne intervencije rukom uposlio Irca, koji je prihvatio loptu negde 65 metara od gola Sarajeva. U nezadrživom prodoru prošao je sve prepreke i šutirao sa preko 20 metara. Lopta je zakačila nekog od defanzivaca Sarajeva, promenila smer i pogodila stativu. Golman Muftić imao je u tom trenutku mnogo sreće …

Nekoliko minuta kasnije prilično se zakuvalo na terenu. Best se ponovo našao u glavnoj ulozi, ovaj put je u šesnaestercu šutirao glavom iz neposredne blizine. Da li je golman Muftić na neki način isprovocirao temperamentnog Irca, ne zna se, ali kamere su uhvatile trenutak kada se ovaj okrenuo i nadlanicom po licu udario čuvara mreže Sarajeva. Potez za crveni karton, ali sudija nije reagovao!

To je isprovociralo goste pa su više mislili kako da se revanširaju Bestu, nego ugroze gol rivala. Stameni Prljača je u 63. minutu uspeo u tome, ali je po mišljenju sudije Mašina malo preterao, pa je pre vremena morao pod tuš.

Nakon tog slobodnog udarca Bil Folks je pogodio prečku, lopta je u visokom loptu letela ka gol-autu, ali je vraćena u teren prema Bestu, koji postiže drugi gol za Mančester.

Sarajlije su se kao jedan zaletele ka linijskom sudiji reklamirajući da je lopta već bila van terena. Izgledalo je da se ogorčeni igrači gostujuće ekipe neće zadržati samo na verbalnim prigovorima, ali zahvaljujući prisebnosti trenera Biogradlića i golmana Muftića, izbegnut je veći skandal.

Iako sa desetoricom, gosti su u 86. minutu, nakon akcije u engleskom stilu, došli do smanjenja rezultatskog deficita. Bajić je na krilu pronašao Vujovića, usledio je centaršut prema daljoj stativi, gde je Salih Delalić izuzetno preciznim udarcem glavom lobovao golmana Stepnija.

Sarajevo do kraja meča nije izvršilo pritisak iz kojeg bi možda stvorilo neku priliku i došlo do podviga. Naime, tek od ove sezone važilo je pravilo gola u gostima, pa bi naš predstavnik sa rezultatom 2:2 išao u četvrtfinale.

Sve u svemu, bila je to utakmica sa obiljem oštrih startova i sitnih provokacija. Bio je to sastavni deo stila igre Mančestera, mada im ni Sarajlije nisu ostajale dužne, pa su u nekim trenucima i prednjačile u tome …

Strasti se nisu smirilie ni nakon meča, jer su jugoslovenski mediji javili da je Best u svlačionici još jednom udario golmana Muftića i rasekao mu čelo.

Mančester Junajted je u četvrtfinalu prošao poljski Gornjik (2:0 na “Old Trafordu”, 0:1 u gostima), a u polufinalu bio bolji od madridskog Reala (1:0 u Engleskoj, 3:3 u Španiji).

U finalu odigranom na londonskom “Vembliju” pred preko 92 hiljade gledalaca, “crveni đavoli” su nakon produžetaka protiv lisabonske Benfike slavili sa 4:1. Posle 90 minuta bilo je 1:1.