Tokom druge polovine prošlog veka jugoslovensku javnost potresla su tri avionska incidenta, koji su imali dve zajedničke crte: završeni su srećnim epilogom i u njima su učestvovali fudbaleri …

Avion JAT-a (JAT je bila skraćenica od “Jugoslovenski aerotransport”, najveće avio-kompanije u SFR Jugoslaviji), u kojem se nalazila ekipa novosadske Vojvodine, 21. novembra 1967. godine, nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja da sleti na maglom okovan aerodrom u istčnonemačkom gradu Lajpcigu, promašio je pistu i sleteo na livadu između aerodroma i autoputa.

Novosađani su putovali na revanš-meč drugog kola Kupa velesajamskih gradova protiv Lokomotive iz Lajpciga.

U avionu su, uz petoro članova posade i ekspedicije Vojvodine, bili i novinari beogradskih listova i novosadskog “Dnevnika”, kao i nekoliko navijača kluba.

Tri puta su točkovi aviona skoro dodirnuli pistu, ali je sva tri puta kapetan Cicvarić morao naglo da podigne letelicu i nastavi sa kruženjem iznad lajpciškog aerodroma. Neslužbeno, kontrola leta davala je nejasne podatke za sletanje po maglovitom vremenu.

Avion se prizemljio tek iz četvrtog pokušaja, uz snažan udarac točkovima o tlo. Letelica je izletela sa piste i nastavila da “ore” po poljani. Pri tom je ostala bez oba propelera i motora. Sreća u nesreći je bila što se avion zario u zemlju, a ne u pistu, jer bi se verovatno zapalio.

Nakon što se avion zaustavio, sa nosem zabijenim u blato, putnici su se evakuisali skačući sa krila. Neverovatno je da nijedan od putnika i članova posade nije bio povređen …

Uprkos traumatičnom iskustvu dan ranije, Vojvodina je golovima Vladimira Savića u 13. i Svemira Đorđića u 54. minutu slavila u Lajpcigu sa 2:0. Kako je prvi meč u Novom Sadu završen bez golova, Novosađani su se plasirali u treće kolo Kupa velesajamskih gradova.

“Lale” su te sezone dogurale do četvrtfinala ovog takmičenja, gde su eliminisane od italijanske Bolonje.

Slična drama odvijala se 12 godina kasnije na rimskom aerodromu “Kjampino”. Ekipa zagrebačkog Dinama, zajedno sa navijačima i sedmoricom novinara, putovala je 18. septembra 1979. godine avionom Trans-Adrie na prvi meč prvog kola Kupa UEFA protiv Peruđe.

Rutinski let se zbog problema sa prednjim točkom zamalo pretvorio u scenario nekog filma katastrofe. Zahvaljujući prisebnosti i veštini pilota Aleksandra Pejčića, incident je prošao bez težih posledica. Kao i u Lajpcigu, svi putnici su nepovređeni izašli iz aviona i slikali se ispred aviona, “za uspomenu i dugo sećanje”.

Ekspedicija Dinama je iz Rima autobusom otputovala za Peruđu, gde je dan kasnije u susretu sa istoimenom ekipom poražena sa minimalnih 0:1. Pobednika je odlučio autogol Rajka Vujadinovića u 44. minutu.

U maksimirskom revanšu bilo je 0:0, tako da su se Italijani plasirali u naredno kolo.

Dvadeset šestog septembra 1981. godine, fudbaleri titogradske Budućnosti ukrcali su se na JAT-ov avion za Beograd, jer ih je čekala prvenstvena utakmica u Novom Sadu protiv domaće Vojvodine.

Avion je poleteo iz Titograda i sleteo u Dubrovnik, da bi pokupio još nekoliko putnika. Čim se avion odvojio od tla i uputio ka Beogradu, ustala su trojica mladića i počela da viču, vitlaju pištoljima i noževima, psuju i prete svakome ko se bude pomerio.

U otetom “Boingu 727” bilo je 98 putnika i osam članova posade.

Otmičari su naredili kapetanu da umesto ka Beogradu, avion usmeri ka jugu Italije. Cilj im je bio da na nekom od aerodroma oslobode putnike i sa posadom i rezervoarima punim goriva nastave let ka Johanezburgu.

Piloti su iskoristili trenutak nepažnje terorista i poslali informaciju da je avion otet. Uskoro su sve kontrole leta ne samo u Jugoslaviji saznale šta se dešava.

Otmičari su se predomislili iznad teritorije Italije i pilotu naredili da leti ka Izraelu. Prethodno je JAT-ov avion sleteo na atinski aerodrom da bi napunio rezervoare.

Izraelci su, međutim, zabranili ulazak u svoj vazdušni prostor, zapretivši da će oboriti avion. Tako su otmičari još jednom promenili plan i odlučili da se leti na Kipar.

Avion je u zoru sleteo na aerodrom u Larnaki. Putnici su na aerodromu uspeli da pobegnu otmičarima, tako što su izazvali požar u avionu.

Organizator otmice Borivoje Jelić iz Bjelovara osuđen je na osam, dok je saučesnicima “rebnuto” između jedne i po i pet godina zatvora.

Jelić se deklarisao kao Srbin i negirao je da iza njega stoji ustaška emigracija. Tvrdio je da se na ovaj čin odlučio pod uticajem terorističke grupa Bader-Majnhof, sa čijim članovima se susreo dok je izdržavao kaznu u nemačkom zatvoru.

Nedeljama se nakon ovog događaja prepričavalo herojsko držanje putnika, među kojima je, osim fudbalera, bilo glumaca – Žarko Laušević, Marko Nikolić i Mihajlo Janketić … Otmičari su čak i u svetskim medijima postali predmet sprdnje zato što su dozvolili da im taoci pobegnu iz aviona …

Glavni organizatori bekstva bili su u stvari fudbaleri. Dok je avion mirovao na aerodromu u Larnaki, jedan igrač je zapalio novine u toaletu i počeo je da kulja dim. Neko je povikao “Požar!”, što je izazvalo opštu pometnju. To je iskoristio golgeter Budućnosti Žarko Vukčević i otvorio vrata aviona …