Univerzijada, ili Svetske studentske igre, jeste međunarodno takmičenje na kojem učestvuju sportisti iz čitavog sveta. Pravo učešća imaju samo redovni studenti stariji od 17 i mlađi od 28 godina. Dakle: ili indeks, ili ništa! I večiti i vanredni studenti – STOP! Barem tako nalažu pravila …
Naravno, u praksi je bilo brojnih situacija koje su mirisale na prevaru, ali, naravno, nisu mogle da se dokažu. Sumnjalo se da su neki sportisti mlađi od 17 godina (naročito u ženskoj gimnastici), a o onima koji su posedovali indeks, iako nikada nisu ni prošli pored fakulteta koji su navodno studirali, da i ne govorimo …
Univerzijada se održava svake druge godine u organizaciji Međunarodne federacije univerzitetskog sporta (FISU – Federation International Sports of University), koja je u sistemu Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), i to svake neparne godine, da se ne bi preklapala sa olimpijskim igrama.
Priređuju se univerzijade u letnjim i zimskim sportovima. Prva letnja univerzijada održana je 1959. u italijanskom Torinu, a prva zimska 1960. u francuskom Šamoniju.
Začeci studentskih igara zabeleženi su između dva svetska rata – Prve međunarodne studentske sportske igre organizovane su u Parizu 1923. godine. Ovo takmičenje je do 1939. godine održavano svake druge ili treće godine.
Igre su obnovljene nakon Drugog svetskog rata, tačnije 1947. godine u Parizu. To su bile Prve svetske studentske letnje sportske igre, u organizaciji Međunarodnog saveza studenata (IUS), čije je sedište bilo u Pragu.
Izbijanjem “hladnog rata” 1948. godine i podelom Evrope na istočni i zapadni deo, formira se nova organizacija – Međunarodna federacija univerzitetskog sporta (FISU), u čiji sastav ulazi 19 zapadnoevropskih zemalja, kao i neke južnoameričke i azijske.
IUS i FISU od 1949. godine paralelno organizuju igre za studente. Ove organizacije uviđaju svu besmislenost takvog stanja stvari, pa dogovaraju zajedničko takmičenje 1957. godine. Od 30. avgusta do 8. septembra te godine u Parizu održavaju se „Igre ujedinjenja“.
Nakon dve godine u Torinu održana je u organizaciji FISU prva Letnja univerzijada.
Sličan put imala je i zimska univerzijada. Interesantno je da je nakon rascepa u svetskom studentskom pokretu, FISU jednu od zimskih univerzijada održala 1955. godine na Jahorini.
Još jedna specifičnost univerzitetskih sportskih igara je da se u čast osvajača medalja ne svira nacionalna, već međunarodna studentska himna – “De Brevitate Vitae” (sa latinskog: “o kratkoći života”), poznatija i kao “Gaudeamus Igitur” (“Radujmo se zato”).
SFR Jugoslavija je učestvovala na prvoj Letnjoj univerzijadi 1959. godine u Torinu, a poslednji put u engleskom Šefildu 1991. godine. Njeni sportisti osvojili su ukupno 22 zlatne medalje, 29 srebrnih i 25 bronzanih.
Najveći uspeh postignut je na Letnoj univerzijadi održanoj 1987. godine na domaćem terenu, u Zagrebu – osvojeno je čak 19 odličja.
Prve zlatne medalje osvojene su još na prvim igrama. Bili su to atletičari Viktor Šnajder i Stanko Lorger i vaterpolisti.
Hilda Cajer
Identičan bilans medalja ostvarila je još jedna Dubrovčanka – Mirjana Šegrt, ali je ona to učinila na samo jednoj Univerzijadi, 1970. godine u Torinu. Od toga, dve medalje je uzela kao članica štafete.
Na možda najspektakularniji način do studentskog zlata 1981. godine u Bukureštu stigla je, tačnije, dotrčala Mariborčanka Breda Pergar, tada članica beogradske Crvene zvezde.
Najveći uspeh u karijeri: Breda Pergar sa zlatnom medaljom osvojenom u Bukureštu
Dvadesetosmogodišnja Mariborčanka je tada uključila mlazni pogon, zaobišla Rumunku i krenula u poteru za Iljinjukovom, koja je počela sve teže da trči.
Na 150 metara od cilja i dalje se činilo da Breda ne može do prvog mesta, jer je zaostatak bio prevelik.
Međutim, potpuno iscrpljena Valentina je više hodala nego trčala, dok je Slovenka još više ubrzavala.
Sovjetska takmičarka je na dvadeset metara od cilja i dalje vodila, ali je publika na stadionu u Bukureštu već osetila da prisustvuje gotovo nezabeleženoj završnici jedne trke.
Dok se Iljinjukova olovnim nogama teturala po stazi, Pergarova je na samo dva metra pre cilja poput vetra projurila pored nje i pobedonosno digla ruke.
Postigla je vreme od osam minuta, 53 sekunde i 78 stotinki, što je tada bio rekord studentskih igara
Njen rezultat je zaključno sa 2017. godinom i dalje najbrže istrčanih tri hiljade metara u konkurenciji dama na prostorima nekadašnje Jugoslavije …
Letnja univerzijada u Torinu (ITALIJA) – od 26. avgusta do 7. septembra 1959. godine
SPORTOVI: atletika, plivanje, mačevanje, tenis, košarka, odbojka i vaterpolo.
MEDALJE: 3-3-2
ATLETIKA
400 metara: Viktor Šnajder, 47,5 sekundi – ZLATO
110 metara s preponama: Stanko Lorger, 14,2 sekundi – ZLATO
Skok u vis: Vladimir Marjanović, 1,96 metar – SREBRO
Skok sa motkom: Mirko Kuzmanović, 4,30 metra – SREBRO
Bacanje kugle: Milena Usenik, 13,90 metara – SREBRO
Bacanje kladiva: Krešimir Račić, 62,32 metra – BRONZA
PLIVANJE
100 metara leđno: Mihovil Dorčić, 1:06,6 minut – BRONZA
VATERPOLO
Muška reprezentacija – ZLATO
Letnja univerzijada u Sofiji (BUGARSKA) – od 25. avgusta do 3. septembra 1961. godine
SPORTOVI: atletika, plivanje, mačevanje, gimnastika, skokovi u vodu, tenis, košarka, odbojka i vaterpolo
MEDALJE: 4-2-0
PLIVANJE
400 metara slobodno: Hilda Cajer, 5:14,4 minuta – ZLATO
100 metara slobodno: Hilda Cajer, 1:07,7 minut – SREBRO
TENIS
Muški pojedinačno: Boro Jovanović – ZLATO
Muški pojedinačno: Nikola Pilić – SREBRO
Muški parovi: Boro Jovanović/Nikola Pilić – ZLATO
VATERPOLO
muška reprezentacija – ZLATO
Letnja univerzijada u Porto Alegreu (BRAZIL) – od 30. avgusta do 8. septembra 1963. godine
SPORTOVI: atletika, skokovi u vodu, mačevanje, gimnastika, plivanje, tenis, košarka, odbojka i vaterpolo.
MEDALJE: 0-0-1
PLIVANJE
400 metara slobodno: Hilda Cajer, 5:13,8 minuta – BRONZA
Letnja univerzijada u Budimpešti (MAĐARSKA) – od 20. avgusta do 30. avgusta 1965. godine
SPORTOVI: atletika, skokovi u vodu, mačevanje, gimnastika, plivanje, tenis, košarka, odbojka i vaterpolo.
MEDALJE: 1-1-3
ATLETIKA
Skok u vis: Nevenka Mrinjek, 1,63 metar – BRONZA
GIMNASTIKA
Višeboj pojedinačno: Miroslav Cerar – SREBRO
Višeboj ekipno: muška selekcija – BRONZA
PLIVANJE
400 metara slobodno: Hilda Cajer, 5:08,9 minuta – ZLATO
ODBOJKA
Muška reprezentacija – BRONZA
Letnja univerzijada u Tokiju (JAPAN) – od 27. avgusta do 4. septembra 1967. godine
SPORTOVI: atletika, skokovi u vodu, mačevanje, gimnastika, plivanje, tenis, džudo, košarka, odbojka i vaterpolo.
MEDALJE: 1-0-0
ATLETIKA
Skok u vis: Miodrag-Mićo Todosijević, 2,05 metara – ZLATO
Letnja univerzijada u Torinu (ITALIJA) – od 26. avgusta do 6. septembra 1970. godine
SPORTOVI: atletika, skokovi u vodu, mačevanje, gimnastika, plivanje, tenis, košarka, odbojka i vaterpolo.
MEDALJE: 3-1-1
ATLETIKA
Skok u vis: Snežana Hrepevnik, 1,86 metar – ZLATO
PLIVANJE
100 metara slobodno: Mirjana Šegrt, 1:00,9 minut – ZLATO
100 metara leptir-stilom: Mirjana Šegrt, 1:06,0 minut – ZLATO
4×100 metara slobodno: ženska reprezentacija, 4:20,2 minuta – SREBRO
4×100 metara mešovito: ženska reprezentacija, 4:43,3 minuta – BRONZA
Letnja univerzijada u Moskvi (SSSR) – od 15. avgusta do 25. avgusta 1973. godine
SPORTOVI: atletika, skokovi u vodu, mačevanje, gimnastika, rvanje, plivanje, tenis, košarka, odbojka i vaterpolo.
MEDALJE: 1-1-2
ATLETIKA
10.000 metara: Dane Korica, 28:48,90 minuta – ZLATO
RVANJE
Jedno srebro i dve bronze
Letnja univerzijada u Rimu (ITALIJA) – od 18. do 21. septembra 1975. godine
SPORTOVI: atletika.
MEDALJE: 0-3-4
ATLETIKA
Štafeta 4×400 metara: muška reprezentacija, 3:09,71 – SREBRO
Skok u dalj: Nenad Stekić, 8,13 metara – SREBRO
Petoboj: Đurđa Fočić, 4423 poena – SREBRO
110 sa preponama: Borislav Pisić, 14,28 sekundi – BRONZA
Skok u vis: Danial Temim, 2,13 metra – BRONZA
200 metara: Jelica Pavličić, 23,78 sekunde – BRONZA
400 metara: Jelica Pavličić, 52,50 sekunde – BRONZA
Letnja univerzijada u Sofiji (BUGARSKA) – od 17. do 28. avgusta 1977. godine
SPORTOVI: atletika, skokovi u vodu, mačevanje, gimnastika, rvanje, plivanje, tenis, košarka, odbojka i vaterpolo.
MEDALJE: 1-3-1
ATLETIKA
Skok u dalj: Nenad Stekić, 7,97 metara – ZLATO
800 metara: Milovan Savić, 1:45,6. minut – SREBRO
RVANJE SLOBODNIM STILOM
68 kilograma: Šaban Seidi – BRONZA
RVANJE GRČKO-RIMSKIM STILOM
62 kilograma: Ivica Frgić – SREBRO
90 kilograma: Darko Nišavić – SREBRO
Letnja univerzijada u Meksiko Sitiju (MEKSIKO) – od 2. do 13. septembra 1979. godine
SPORTOVI: atletika, skokovi u vodu, mačevanje, gimnastika, plivanje, tenis, fudbal, košarka, odbojka i vaterpolo.
MEDALJE: 0-1-1
KOŠARKA
Muška reprezentacija – SREBRO
VATERPOLO
Muška reprezentacija – BRONZA
Letnja univerzijada u Bukureštu (RUMUNIJA) – od 19. do 30. jula 1981. godine
SPORTOVI: atletika, skokovi u vodu, mačevanje, gimnastika, rvanje, plivanje, tenis, košarka, odbojka i vaterpolo.
MEDALJE: 1-3-2
ATLETIKA
Trenutak kada Breda Pergar pred samim ciljem prestiže Valentinu Iljinjuk
Dva srebra, među njima i Vinko Pokrajčić na 1.500 metara, u vremenu 3:39,83 minuta
KOŠARKA
Muška reprezentacija – BRONZA
RVANJE SLOBODNIM STILOM
74 kilograma: Kiro Risto – BRONZA
RVANJE GRČKO-RIMSKIM STILOM
Preko 100 kilograma: Refik Memišević – SREBRO
Letnja univerzijada u Edmontonu (KANADA) – od 1. do 12. jula 1983. godine
SPORTOVI: atletika, skokovi u vodu, biciklizam, mačevanje, gimnastika, plivanje, tenis, košarka, odbojka i vaterpolo.
MEDALJE: 0-2-1
ATLETIKA
Bacanje kugle: Zlatan Saračević, 19,66 metara – SREBRO
KOŠARKA
Muška reprezentacija – SREBRO
Ženska reprezentacija – BRONZA
Letnja univerzijada u Kobeu (JAPAN) – od 24. avgusta do 4. septembra 1985. godine
SPORTOVI: atletika, skokovi u vodu, mačevanje, gimnastika, džudo, plivanje, tenis, fudbal, košarka, odbojka i vaterpolo.
MEDALJE: 0-1-2
ATLETIKA
1.500 metara: Dragan Zdravković, 3:46,78 – BRONZA
VATERPOLO
Muška reprezentacija – SREBRO
KOŠARKA
Ženska reprezentacija – BRONZA
Letnja univerzijada u Zagrebu (JUGOSLAVIJA) – od 8. do 19. jula 1987. godine
SPORTOVI: atletika, skokovi u vodu, mačevanje, gimnastika, veslanje, kajak, plivanje, tenis, fudbal, košarka, odbojka i vaterpolo.
MEDALJE: 7-7-5 (šesta najuspešnija nacija)
ATLETIKA
800 metara: Slobodan Popović, 1:46,13 minut – ZLATO
800 metara: Slobodanka Čolović, 1:56,88 minut – ZLATO
Bacanje koplja: Sead Krdžalić, 80,26 metara – SREBRO
Skok u vis: Sašo Apostolovski, 2,30 metra – SREBRO
Štafeta 4×400 metara: muška reprezentacija, 3:03,95 minuta – SREBRO
KOŠARKA
Muška reprezentacija – ZLATO
Ženska reprezentacija – ZLATO
PLIVANJE
400 metara slobodno: Darjan Petrič, 3:56,57 – SREBRO
1.500 metara slobodno: Darjan Petrič, 15:26,60 minuta – SREBRO
TENIS
Muškarci pojedinačno: Bruno Orešar – ZLATO
Muškarci pojedinačno: Igor Šarić – SREBRO
Mešoviti parovi: Sabrina Goleš/Bruno Orešar – ZLATO
Žene pojedinačno: Sabrina Goleš – BRONZA
VESLANJE
Skif: Sanja Vermezović – SREBRO
Četverac: Banović, Juričković, Mikalački i Prižmić – BRONZA
Osmerac: Bićanin, Milankov, Janša, Krašovec, Mirjanić, Mujkić, Prešern, Serčej i kormilar Mimić – BRONZA
KAJAK I KANU
Kanu jednoklek: Ivan Šabjan – BRONZA
ODBOJKA
Muška reprezentacija – ZLATO
VATERPOLO
Muška reprezentacija – BRONZA
Letnja univerzijada u Duizburgu (SR NEMAČKA) – od 22. do 30. avgusta 1989. godine
SPORTOVI: atletika, mačevanje, veslanje i košarka.
MEDALJE: Nijedna
Letnja univerzijada u Šefildu (ENGLESKA) – od 14. do 25. jula 1991. godine
SPORTOVI: atletika, skokovi u vodu, gimnastika, plivanje, mačevanje, tenis, hokej na travi, fudbal, odbojka, vaterpolo i košarka.
MEDALJE: 0-1-0
ATLETIKA
10.000 metara: Suzana-Suzi Ćirić, 32:37,94 – SREBRO
